Manjak u državnoj kasi na kraju prvog kvartala prema podacima Ministarstva finansija bio je 64 miliona eura ili skoro 7,5 miliona više nego u uporednom periodu 2024. I to je posljedica vladinih reformi koja je, kaže finansijski konsultant Stevan Gajević, bila popularna za zaposlene zbog povećanja zarada, ali ne i za punjenje budžeta fondova zdravstva i penzijsko-invalidskog osiguranja.

“Deficit od 65 miliona nije preveliki na ime ukupno projektovanog budžeta. Ukupno projektovani deficit, ako se ne varam, na nivou godine je 300 miliona. Tako da se uklapamo u tu projekciju”, navodi Gajević.

I prihodi su, navodi se u analizi, manji od projektovanih 13 miliona. Od turizma u odnosu na prvi kvartal prethodne godine niži 10,5 procenata. Sa druge strane, iz Ministarstva turizma su saopštili da je gostiju više nego lani i da je problem u statistici, odnosno broju onih koji su zbog ratnih dešavanja naselili Crnu Goru. I to je, smatra Gajević, dobro obrazloženje pa je neophodna u narednom periodu reforma tog sistema.

Ukazuje i na to da smo već duže prešli na takozvani korporativni turizam, odnosno veći broj hotelskih gostiju, a manji u individualnom smještaju.

“Ljudi koji dođu da se kupaju, oni troše i u restoranima i mnogo više nego oni koji su u korporativnim hotelima ili tako dalje”, navodi Gajević.

Povezani članci

Ekonomija

Spremne obveznice za zaduženje do 900 miliona

Ekonomija

Državna kasa ,,teška“ 4,03 milijarde eura, očekuju zaduživanje do 900 miliona eura

Ekonomija

Vuković: Fiskalnom strategijom do rasta plata, uvećanje penzija u januaru 50 eura

Izdaci rastu 10,5 procenata ili preko 60 miliona eura. Razlog je neracionalna potrošnja, kaže Gajević. Primjera radi, izdvajanja za naknade za rad u komisijama, prekovremene sate, pripravnost.

“Imamo i službene automobile, imamo ogromne rashode po raznim aspektima. To mora država da vodi računa da se to smanji, naročito u odnosu na ono zaduživanje. Ove godine treba još 400 i nešto miliona da se zadužimo, a očekujete da vam rast rashoda bude kao dominantan u budžetu, a to nešto ne funkcioniše kod planiranja budžeta”, dodaje Gajević.

I stopa rasta BDP-a niža je od planiranih 4,8 odsto i iznosi 2,6 odsto.

Takođe, inflacija ubrzava, pa je na kraju prvog kvartala 2025. godine 3,4 procenta. Evropska centralna banka već je juče odgovorila na rast inflacije podizanjem referentnih kamata, pa će, konstatuje Gajević, i krediti biti skuplji.

“Neće biti jeftiniji, ti krediti će uzrokovati rast cijena bar u jednom segmentu”, navodi Gajević.

U izvještaju Ministarstva finansija je navedeno i da je platni promet na početku ove godine manji nego prošle, da su viši troškovi u novogradnji za 22 odsto te da je zabilježen negativan saldo roba i usluga.