Crna Gora je uvozno zavisna zemlja. I tu ne bi bilo ništa sporno da ne uvozimo i ono čega imamo na pretek – vodu.

Lidija Rmuš iz Privredne komore kaže da smo u 2023. uvezli oko 53 miliona litara, a ove godine za ovih 10 mjeseci 53 miliona.

“Ali smo imali izvoz, veoma značajan izvoz, on je porastao čak za 76 odsto. Pošto mi donedavno, skoro nismo imali velike količine izvoza, ovo je jedan veoma značajan podatak za fabrike da se i naše vode nađu na drugim tržištima”, kaže Rmuš.

Tako su crnogorski proizvođači ove godine vodu izvozili za Belgiju, Njemačku, Mađarsku i Srbiju. Pokrivaju i 50 odsto domaćeg tržišta što znatno mijenja sliku u odnosu na prije šest godina.

“Nama proizvodnja raste minimum po desetak odsto godišnje. Prošle godine, podaci govore da smo proizveli oko 42 miliona litara vode, a ove godine se očekuje da će biti i desetak odsto više… To je pozitivno što proizvodnja raste. Naravno ima još mnogo mogućnosti zato što su kapaciteti izvorišta jako veliki i naša proizvodnja bi mogla da pokrije kompletne potrebe tržišta Crne Gore”, navodi Rmuš.

A ko je onda kriv što na rafovima supermarketa ili u ugostiteljskim objektima nema više domaće vode?

Povezani članci

Ekonomija

Spoljnotrgovinski deficit raste, na uvoz hrane potrošili 433 miliona eura

Ekonomija

Drastičan rast spoljnotrgovinskog deficita, na uvoz hrane potrošili 287 miliona eura

Ekonomija

Na uvoz hrane potrošili petinu više nego lani

“Naši proizvodi ne mogu da budu cjenovno konkurentni u odnosu na primjer na proizvode iz regiona zbog ekonomije obima, jer osim vode lanci iz regiona imaju i druge proizvode i vrše jedan dodatni pritisak na tržište da se njihovi proizvodi nađu na policama u marketima i restoranima”, objašnjava ekonomski analitičar Mirza Mulešković.

Zato bi domaći proizvođači trebalo da urade sve kako bi stali na crtu konkurenciji, poručuju iz Privredne komore.

“Potreban je veliki marketing. Potrebno je da se i udruže prilikom izvoza svojih proizvoda, koliko god je to moguće, tražiti nova tržišta za izvoz, jer imaju dovoljno kapaciteta”, poručuje Rmuš.

No, ugostitelji u ponudi kažu moraju da imaju za svakog po nešto.

Bojana Misailović, ugostiteljka iz Herceg Novog kaže da zbog različite strukure gostiju se trude da budu pokriveni u svakom smislu.

“Što se tiče voda mi imamo i domaću crnogorsku, ali imamo i srpsku i italijansku”, naglašava Misailović.

A s obzirom na nadmorsku visinu vodoizvorišta i kvalitet vode prioritet bi trebalo da budu naši proizvodi. Na to su pozvali svi, osim onih koji bi trebalo da budu najglasniji. Proizvođači. Od njih pet nijesmo dobili nijednu izjavu.