Video
Posebno je teško što je u lokalnim preduzećima veliki broj zaposlenih. Tako je u preduzeću “Čistoća” uposleno 215 radnika na neodređeno vrijeme. U januaru prošle godine bilo je uposleno 159 radnika, ali dok se čekala predaja lokalne vlasti, došlo je do zaposlenja preko 50 lica. Situacija je po tom pitanju loša i “Vodovodu”, gdje je broj zaposlenih u prvoj polovini ove godine uvećan za 11 i trenutno je zaposleno 126 radnika na neodređeno vrijeme.
Krajem prošle i početkom ove godine i u lokalnom preduzeću “Grijanje” uposleno je deset radnika i sada ovo preduzeće ima 35 zaposlenih, od kojih 18 radi u gradskoj toplani,a 17 u administraciji preduzeća. Dugovi “Grijanja” dostigli su iznos od preko 400.000 eura. Ostavljen je i dug za kupovinu uglja tokom prošle grejne sezone u iznosu od 166.000 eura.
U svim lokalnim preduzećima treba očekivati i novi krizni talas, jer zaposleni traže uvećanje zarada, a novca za to nema. Pritom sve su skuplja sredstva za rad, što će dodatno opteretiti poslovanje preduzeća.
– Iz obrazloženja rebalansa budžeta vidi se da je situacija loša u većini lokalnih preduzeća. Sa pozicije odbornika apelovao bih da što prije sjednu za sto svi u Opštini i lokalnim preduzerćima i zajedno pronađu najoptimalnije rješenje kako da riješe nagimilane probleme koji su se godinama gurali pod tepih, a zarad interesa svih građana Pljevalja – kaže Igor Joksović odbornik Demokrata u SO Pljevlja.
Prosjek zarada u “Vodovodu” ispod 590 eura
U Pljevaljskim preduzećima prosječne zarade su izuzetno niske. Nedavno je član Odbora direktora “Vodovoda”, koji je izabran od strane zaposlenih, Predrag Ljiljanić, saopštio da je prosjek zarada u ovom preduzeću manji od 590 eura. U pojedinim preduzećima situacija je nešto bolja, ali su zarade u nekim od pet opštinskih preduzeća i lopšije nego u Vodovodu.
On podsjeća da lokalna uprava trenutno raspolaže sa značajnim finasijskim sredstvima i da lokalnim preduzećima treba pomoći.
– Ono što bih ja predložio jeste da se ukoliko je moguće napravi neki dugogodišnji plan realizacije kapitalnih projekata, sa realnom dinamikom, a po prethodno utvrđenom planu prioriteta, shodno mogućnostima budžeta. Ne smijemo dozvoliti da novca u kapitalnom budžetu ima, a da zbog ovog ili onog razloga ne uspijevamo da ga realizujemo u iznosu većem od 50 odsto – podvlači Joksović.
Preporučeno
Podsjećamo, kriza u lokalnim preduzećima počela je još 2009. godine, kada je u lokalnoj upravi vršena isplata zarada bez poreza i doprinosa. To su primjenile i tadašnje uprave lokalnih preduzeća, pa su dugovi po osnovu poreza i doprinosa dostigli milionske iznose. Dosad se niko u Opštini Pljevlja, koja je osnivač lokalnih preduzeća, ozbiljnije nije pozabavio problemima u lokalnim preduzećima, što potvrđuje i činjenica da je 2019. godine Agencija za stambeno – poslovni fond otišla u stečaj, a potom i u likvidaciju. “Komunalne usluge” su 2020. godine otišle u stečaj i trenutno imaju niz problema da ispoštuju plan i program reorganizacije kako opet ne bi otišli u stečaj.
