Video
Bulaj je u intervjuu za ETV, govoreći o usvajanju spornih izmjena zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB), upozorio da bi usvajanje kontroverznih propisa bez šireg konsenzusa moglo produbiti podjele i ugroziti evropski put države.
Takođe, poručuje da bi sporni zakoni mogli biti predmet dodatne međunarodne analize, uključujući i obraćanje Venecijanskoj komisiji.
TV E: Nedavno je Crnu Goru posjetila komesarka za proširenje Marta Kos. Rekla je da će Evropska komisija pratiti primjenu zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u. Istovremneo, opozicija kaže da je riječ o neustavnim zakonima koji, pored ostalog, ugrožavaju privatnost svakog građanina, pa su predali ustavnu žalbu. Smatrate li da je EU, u slučaju usvajanja ovih zakona, koji nisu u skaldu ni sa evropskom pravnom tekovinom, reagovala preblago prema parlamentarnoj većini?
BULAJ: Veoma je teško reći da li je reakcija bila blaga ili ne, posebno u poređenju sa drugim mogućim djelovima legislative. Iskustvo evropskih integracija u nekoliko zemalja, pokazuje da bi taj proces trebalo da nadilazi vlast i opoziciju. Zato bi u integracionom procesu, zemlje kandidatkinje trebalo da izbjegavaju podjele. Trebalo bi da izbjegavaju usvajanje zakona koji dijele, koji su kontroverzni, osporavani sa valjanim razlozima od strane opozicije. Kao liberal, koga je ovdje pozvala Liberalna partija, njen predsjednik Vatroslav Belan, snažno podržavamo prava pojedinca. S obzirom na to da je to veoma važna vrijednost Evropske unije, koja bi trebalo da se reflektuje i u Ustavom zagarantovanim pravima, ako je nešto kontroverzno, trebalo bi da bude veoma snažno ispraćeno od strane Evropske komisije. Veoma sam srećan što je iz Evropske komisije to saopšteno. Ali iza modus operendija, svaki uspješan projekat, i to govorim kao Rumun, uključuje dijalog vlasti i opozicije. Ako je proces pristupanja Evropskoj uniji razdoran, onda uspjeh neće biti garantovan. U svijetlu izjave gospođe Kos, ali i iskustva moje zemlje u integracionom procesu, vjerovatno bi trebalo da se preformuliše u usvojenim zakonima ono što dijeli, a ne zbližava ljude, u ono što dolazi kada je riječ o pripremi zemlje za ulazak u Evropsku uniju.
TV E: Imali ste priliku da se upoznate sa tim zakonskim rješenjima. Dolazite iz organizacije koja se prvenstveno bavi zaštitom ljudskih prava. Koliko su ta prava građanima u Crnoj Gori ugrožena, kada je riječ o ova dva zakona?
BULAJ: To je veoma osjetljivo pitanje. Mislim da bi to trebalo da bude odgovor Ustavnog suda na žalbu koju je opozicija predala. Niko ne može da govori o apsolutnoj kritici zakona, ali možemo govoriti o tome kako će se odraziti na implementaciju. Ne mogu da govorim o tome koliko su zakoni opasni jer nisam u tolikoj mjeri upoznat sa detaljima, ali ono što mogu reći je da je Crna Gora članica Savjeta Evrope i potpisnica Povelje o ljudskim pravima u kojima su jasno istaknuti prava pojedinaca i zaštita podataka. To je ono što je veoma važno, da Crna Gora ima neko učešće time što je potpisala neke ugovore sa Savjetom Evrope, organizacijom iz koje dolazim i u kojoj učestvujem kao liberal. Mislim da odatle treba da krenemo. Za opoziciju postoji i drugi instrument koji se može upotrijebiti u preispitivanju ovih zakona. Na primjer, organ institucije Savjeta Evrope je Venecijanska komisija. To je odlična institucija koja može analizirati zakone koji su kontroverzni. Tako da ću razgovarati sa opozicijom u Crnoj Gori, sa liberalnim partnerima i vjerovatno možemo tražiti mogućnost obraćanja Venecijanskoj komisiji zasnovanom na zabrinutosti zbog ova dva zakona. Dolazim, sa praktičnim rješenjima kako bismo vidjeli da li su ovi zakoni usaglašeni sa Ustavom, ali i sa međunarodnim pravom, naročito sa konvencijom o ljudskim pravima koju je usvojio Savjet Evrope, čija ste postali članica odmah po dobijanju nezavisnosti, 2006.
TVE: Zapadni Balkan je, prema svim relevantnim istraživanjima, suočen sa jakim uticajem Moskve koji se odnosi i na dezinforamcije, i na medije, ali i kroz vjerske organizacije, političke frakcije. Koliko je uticaj Moskve opasan za evropske integracije Crne Gore?
BULAJ: To je veliko pitanje zato što dolazim iz Rumunije i upravo smo otkazali izbore zbog ruskog uplitanja u 2024. Takođe sam pratio izbore u Gruziji gdje smo vidjeli dugačku ruku ruskog uticaja. Opasnost je zaista velika. Tu je, takođe, polarizacija u crnogorskom društvu. Postoje snage koje žele da ubrzaju integracije, druge žele da ih uspore, neke ih uopšte ne žele, odlazeći radije u nacionalističke tragove prošlosti koje smatram pogrešnim. Ne želim davati nikakve ocjene koliko je ovdje situacija opasna. Tek sam stigao. Ono što želim da kažem je da, u odsustvu bržih integracija i pristupanja, opasnost može postati veća. Tu je, takođe, prilika sada. Rusija je trenutno preokupirana agresijom koju je inicirala. Njihovi kapaciteti eksportovanja nafte su sada ograničeni, iako su mislili da će rat na Bliskom istoku povećati njihove šanse. Tako da, umjesto da budu preokupirani sabotažom evropskih integracija Crne Gore, oni će, mislim, za sada radije biti usmjereni na vlastitu sudbinu. Tako da vidim to kao priliku za akciju koju će podržati sve dobronamjerne političke snage. Vratiću se na ono što sam ranije rekao, ne može svaki proces evropskih integracija biti isključivo mandatorna odgovornost i privilegija vlasti. Trebalo bi, takođe, da bude podržan od strane opozicije i znam da je to slučaj sa Crnom Gorom.
ETV: Crna Gora, jedina od zemalja regiona koje nisu u EU, je članica NATO-a. Koliko u okolnostima sa kojima je danas suočen svijet – ratom u Ukrajini, na Bliskom istoku, NATO može biti zaštitini faktor kada govorimo o uticajima Moskve?
BULAJ: NATO se bavi samo odbranom. Obuhvata nekoliko zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji. NATO prikuplja podatke o ljudima i, nažalost, još nije ozbiljno shvatio hibridne napade. Ovo je samo opservacija, ne kritika. Tako da, ako je svrha NATO-a da štiti građane pod jednim kišobranom koji je bezbjednosno orijentisan, kada govorimo o klasičnom ratovanju, mislim da bi od sada trebalo da gleda na hibridne ratove i ratove informacijama i manipulacijama koje postoje i u Crnoj Gori. U tom smislu, NATO može imati ulogu u odbrani demokratije i ljudskih prava od prijetnji koje dolaze sa istoka, u toj perspektivi može igrati veliku ulogu. Mislim da je neophodan totalni pomak kako bi NATO mogao raditi u nekoliko zemalja, ne samo u Crnoj Gori. Zato neću na to gledati samo kao na osnovni izazov, već kao na komplementarni element proširenja njegovih odbrambenih osnova – zaštite demokratije, ne samo ljudi od klasičnih ratnih prijetnji. Mislim da je to korak naprijed i nadam se da će trenutni lideri NATO-a duboko to istražiti.
TVE: Dolazite iz Rumunije koja je ušla u EU sa nesređenim unutrašnjim problemima. Koliko je to za državu bio problem i možete li napraviti komparacuju sa sadašnjom Crnom Gorom?
BULAJ: Mi smo bili daleko iza vas kada smo ušli u Evropsku uniju, u smislu mnogih problema – ljudskih prava, demokratije, vladavine prava. Ali, ispregovarali smo neke izuzetke i to je bio tzv. Tranzicioni element. Tako, na primjer, kada je riječ o reformama i nezavisnosti sudstva, mi smo, zajedno sa Bugarskom imali mehanizam saradnje i verifikacije koji je podrazumijevao godišnje izvještaje o stanju reformi sudstva. S obzirom da nismo bili spremni, omogućen nam je izuzetak, ali smo morali da sprovodimo taj mehanizam monitoringa dva puta godišnje. To je bio dobar kompromis. Da nismo imali ovaj tip specifičnih pregovora, ne bi bilo moguće da postanemo članica Evropske unije do 2007. godine. To je bila jedna stvar. Dakle, zapamtite, mehanizam saradnje i verifikacije učinio je pristupanje mogućim sa nekim dodatnim praćenjem od strane Unije. To je bilo odlično u našem i u slučaju Bugarske. Drugo, mi smo bili punopravna članica, ali nismo bili u Šengen zoni. Morali smo mnogo da radimo na unaprjeđenju kontrole naših granica, tako da nam je bilo potrebno 17 ili 18 godina od momenta kada smo postali članica dok nismo ušli u Šengensku zonu. Ali, važno je da ste jednom nogom unutra. To smo mi uradili, a onda nam je bilo potrebno 16, 17 ili 18 godina dok nismo završili tranzicioni period i postali članica Šengenske zone. Naš primjer priča priču o uspjehu. Mi smo razumjeli da ćemo biti članica Unije, ali da ćemo pregovarati odvojene ugovore i dokumenta koje nismo mogli u potpunosti da zatvorimo. I to je bio naš ključ uspjeha. Pregovarati bez odustajanja, i sa naša i sa strane Evropske unije.
ETV: Šta možete reći o današnjoj Rumuniji? Što je zapravo važno za građane kada govorimo o ulasku u EU. Što oni dobijaju?
BULAJ: To je druga zemlja. Biću potpuno otvoren sa vama, nisam tako star, ali nisam ni tako mlad. Sjećam se kada sam bio dijete, čak i poslije pada Sovjetskog saveza na istoku, ali i poslije raspada Jugoslavije, Rumuni su dolazili da rade (najčešće u Srbiju, Hrvatsku) veoma loše plaćene poslove, prevashodno u poljoprivredi. Mi smo bili veoma siromašni. Bili smo toliko siromašni da su Srbija i bivša Jugoslavija bile bolja opcija za nas da dođemo i budemo bolje plaćeni. Da ne govorimo o vremenu kada smo prelazili Dunav tokom komunizma i s dobrodošlicom bili dočekivani od strane tadašnjih jugoslovenskih komšija.
Preporučeno
Sada, 36 godina poslije toga, Rumunija ima snažnu ekonomiju, proizvodimo automobile, sa kojima sam inače došao u Crnu Goru. Prije nismo mogli da proizvodimo auta koja bi se mogla izvoziti. Tako da smo dobili podsticaj u ekonomiji, infrastrukturi, novcu Evropske unije, prihodima i mogućnostima koje nikada nismo vidjeli u zemlji. Napredak koji smo ostvarili za dobrobit građana, ali i za jačanje institucija je nešto što Rumunija, od kada postoji kao država, nikada nije iskusila. Tako da je to fantastično. Veoma sam ponosan na to. Još nismo dio eurozone, trebaće nam još mnogo godina da to ostvarimo. Ali, bili smo mnogo iza vas kada smo ušli u Evropsku uniju, u veoma kratkom periodu ostvarili smo otvorenost prema resursima, otvoreno tržište, funkcionalnije institucije, velike infrastrukturne projekte koje finansira Evropska unija, ne Rusija i Kina. Mislim da smo sasvim dobro uspjeli. Naravno, ne treba biti arogantan. Ostalo je još mnogo stvari koje se moraju riješiti. Imamo mnogo socijalnih problema. Imamo mnogo problema kada je riječ o penzionoj reformi i raspodjeli novca u različitim profesionalnim kategorijama. Međutim, mnogo smo bolji sada nego 2007, a da ne govorim o 1990. kada smo postali nezavisni. Tako da, vaša početna tačka je mnogo bolja nego naša, vaša ekonomija izgleda bolje, vi ste članica NATO-a, vaši izvještaji o ljudskim pravima su na nivou na kom mi nismo bili kada smo bili veoma blizu pristupanja. Stoga, mislim da su dobri izgledi za vašu zemlju i radujem se da za godinu ili dvije dođem kada se priključite Evropskoj uniji i ispišete istoriju kada je riječ o proširenju i dobrobiti ljudi koji će imati brojne koristi od svih tih resursa i investicija.
