Video
Kako navode, ovaj rezultat pokazuje da je Crna Gora bolje rangirana u odnosu na zemlje regiona, ali zadovoljava tek osnove transparentnog odlučivanja, te da su potrebna značajna unapređenja u transparentnosti rada Vlade, planiranju javnih politika i uključivanju građana u njihovu izradu.
“Praćenje transparentnosti odlučivanja tokom sjednica Vlade pokazala je zabrinjavajuće podatke. U periodu od novembra 2025. do januara 2026., Vlada Crne Gore održala je 32 sjednice, od čega su 22 bile telefonske sjednice, odnosno 69 odsto. Vlada redovno objavljuje dnevne redove sa svojih sjednica, ali najčešće to bude svega sat ili dva sata prije održavanja sjednica, što onemogućava pravovremeni uvid u rad Vlade. Materijali sa sjednica se redovno objavljuju, ali samo 17 odsto materijala objavljeno je u roku od 7 dana od održavanja sjednica. Posebno zabrinjava činjenica da, kada su tačke dnevnog reda označene stepenom tajnosti, građani nemaju nikakve informacije o tome šta je tačka dnevnog reda i predmet rasprave. Ne postoji zakonska obaveza da se objavljuju zapisnici sa sjednica Vlade, ali to jeste novina u Predlogu zakona o Vladi koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri”, piše u saopštenju.
Kako poručuju, Crna Gora je najveći broj bodova ostvarila zahvaljujući tome što je, za razliku od zemalja regiona, redovno objavljivala godišnje programe rada za 2024, 2025. i 2026. godinu, kao i Srednjoročni program rada Vlade 2024-2027.
Dodaju da, Vlada je redovno objavljivala i Program pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji (PPCG) tokom posmatranog perioda.
“Vlada redovno objavljuje izvještaje o realizaciji godišnjeg programa rada, kao i izvještaje o realizaciji PPCG. Istraživanje ukazuje na to da su navedeni izvještaji dostupni samo u PDF formatu, a da je Izvještaj o sprovođenju PPCG za 2026. godinu dostupan u skeniranom PDF formatu, bez mogućnosti pretrage dokumenta. Na Portalu otvorenih podataka nije objavljen nijedan skup podataka Ministarstva evropskih poslova, koje je nadležno za izvještavanje o sprovođenju Programa pristupanja EU, niti bilo koji skup podataka koji se odnosi na sprovođenje programa rada Vlade”, ističe se u saopštenju.
Kako naglašavaju, istraživanje je pokazalo i nizak procent uključivanja javnosti u ranoj fazi izrade zakona i strateških dokumenata. Za period od novembra 2024. do novembra 2025., rane javne konsultacije sprovedene su za svega 4 odsto strateških dokumenata (3/72) i 5 odsto zakona (7/155).
“Kada su u pitanju javne konsultacije, uključujući i javne rasprave, monitoring je pokazao da od 227 strateških dokumenata i zakona koliko smo imali, javne rasprave su se sprovele za 30.56 odsto strateških dokumenata i 40.65 odsto usvojenih zakona. Iako je ovo posmatrani period od novembra 2024. do novembra 2025. Institut alternativa vrši redovni monitoring zakonodavne aktivnosti koji pokazuje da je ovo kontinuirani trend. U 28. sazivu za zakone koje je podnijela Vlada, za svega 47 odsto zakona je održana javna rasprava”, stoji u saopštenju.
Ono što je, kako dodaju, dodatno zabrinjavajuće jeste da su se pozivi za javnu raspravu na e-Uprava portalu objavili za svega 24 odsto ovih slučajeva, dok nijedan komentar nije bio podnijet preko Portala, iako sam Portal nudi mogućnost da korisnik ostavi komentar.
U saopštenju se navodi da, čak i kada nadležna ministarstva objave pozive za javnu raspravu, mogu vidjeti da ne pozivaju da se komentari dostave putem ovog Portala kada su u pitanju javne rasprave, jer se u pozivima navodi da se komentari i sugestije podnose mejlom ili poštom, dok se e-Uprava portal ne pominje.
Monitoring je , kako poručuju, obuhvatio i praćenje analize uticaja propisa, odnosno RIA obrasca.
Preporučeno
“Kada su u pitanju zakoni gdje je Vlada predlagač, RIA se sprovodi u 93 odsto slučajeva, što svakako jeste dobar rezultat, ali ni u jednom od slučajeva ne postoji uticaj na rodnu ravnopravnost koji trenutno i nije zakonska obaveza u Crnoj Gori. Za strateška dokumenta, RIA se sprovodi u 44 odsto slučajeva. Vlada je u međuvremenu usvojila novo Uputstvo za sprovođenje RIA koje detaljnije reguliše ovu oblast. Istraživanja javnog mnjenja, ranije realizovana u okviru projekta, su pokazala negativnu percepciju, na pitanje da li imaju priliku da učestvuju u izradi zakona i strategija, čak 69odsto, građana je odgovorilo da smatraju da nemaju priliku”, zaključuje se u saopštenju.
