“Odlazeća vlast je Crnu Goru dovela u tešku ekonomsku situaciju, kako neadekvatnom ekonomskom politikom sprovođenom u dugom vremenskom periodu, tako i izuzetno lošim odgovorima na pandemiju koronavirusa. To je recimo, napravilo ogromne štete, naročito u oblasti turizma, jedne od strateških crnogorskih privrednih grana i dodatno pogoršalo ionako loše, ekonomsko stanje”, ispričao je Damjanović za Standard.

Kako navodi, ozdravljenje ekonomije će biti prioritetna obaveza novih vlasti što će iziskivati i krupne zaokrete u ekonomskoj politici, poput ozbiljnih promjena poreske i socijalne politike, mnogo odgovornijeg upravljanja javnim finansijama, radikalnog slamanja sveprisutne korupcije koja ruinira slobodnu konkurenciju na tržištu, ali i sveobuhvatne borbe protiv sive ekonomije i njeno svođenje na prihvatljiv nivo primjeren ozbiljnim zemljama EU.

“U javnom sektoru neophodno je kroz princip političke i pravne odgovornosti efikasno nadzirati učinak menadžmenata u javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima u većinskom vlasništvu države, jer je u mnogima od njih neprihvatljivo loše upravljanje, koje se mora poboljšati kako bi ista bila u funkciji oporavka naše privrede”, kaže Damjanović.

Takođe, smatra on, neophodno je zaustaviti monopolizaciju pojedinih sektora od strane privilegovanih kompanija, racionalisati i efikasnije, a time i jeftinije sprovoditi javne nabavke, gdje postoji prostor za značajne uštede, ali i ravnomjerniju podjelu unutar privatnog sektora koji posluje sa državom.

“Jedan od velikih izazova biće i priprema novog Budžeta, imajući u vidu promašeni proljetošnji rebalans, i činjenicu da su budžetske pripreme daleko poodmakle, a da nova Vlada neće imati puno vremena da predloži, u punom smislu svoj budžet, imajući u vidu budžetski kalendar i zakonske rokove. Pregovori vezano za obezbjeđivanje nedostajućih sredstava za narednu godinu treba da otpočnu maltene prvog dana formiranja nove Vlade, a u tom kontekstu ne treba isključiti ozbiljne razgovore i eventualni aranžman sa MMF-om, kao i sa drugim relevantnim finansijskim organizacijama”, ispričao je.

Damjanović smatra da jedan od prioriteta svakako mora biti i odnos bankarskog sektora prema domaćoj privredi, kao i konačno uspostavljanje jednakosti između domaćih i stranih investitora, pri čemu su ovi drugi imali zakonske i netržišne prednosti, potiskujući domaće preduzetništvo na margine.

“U svakom slučaju, ovo je samo djelić izazova, problema i aktivnosti koje se moraju preduzeti u ekonomskoj ravni, kako bi se u periodu ekonomske krize produbljene produženim trajanjem pandemije koliko toliko stabilizovala situacija u Crnoj Gori i stvorile neophodne pretpostavke za održivi razvoj naše ekonomije, odnosno rast životnog standarda naših građana. Svakako, bez sinergije sa drugim politikama, naročito onim iz bezbjednosnog sektora ne može doći do efikasne detajkunizacije privrede i pravednije raspodjele, a što su i ustavni principi na kojima je definisana Crna Gora, kao država socijalne pravde i otvorene i fer tržišne ekonomije”, zaključio je Damjanović u razgovoru za Standard.