Video
Crna Gora, kao predvodnik među kandidatima za članstvo, ima realnu šansu da se pridruži EU do kraja tekućeg institucionalnog ciklusa, no uspjeh zavisi o održavanju reformskog zamaha i spremnosti EU da balansira između strogih kriterijuma i geopolitičkih imperativa. Uz to, iako se u briselskim think-tank krugovima razmatraju različiti modeli proširenja, uključujući i novi „big bang”, unutrašnje reforme EU i dalje predstavljaju ključan, iako potencijalno usporavajući faktor, što zahtijeva kontinuirani pritisak i predanost svih strana kako bi se osigurala uspješna integracija novih članica i ojačala bezbjednosna arhitektura Evrope.
S novim mandatom Ursule fon der Lajen na čelu EK stigla je i nova nada za zemlje proširenja. Nakon duže vremena pominju se konkretni datumi kada bi, uz podršku Komisije kandidati koji ispune uslove, mogli okončati pregovore o članstvu.
„Tu se najviše govori o Crnoj Gori do kraja 2026. godine, govori se o Albaniji do kraja 2027. godine, i o trećoj zemlji, Ukrajini, do kraja 2029. odnosno do 2030. godine. Mi koji promatramo procese znamo da je to moguće, znali smo to i prije deset godina i prije pet godina, da ukoliko postoji politička odluka i postoji cilj, da onda Evropska komisija, s obzirom na svoje iskustvo, znanje i sve ostalo, može zemlji koja želi da provede reforme ponuditi svu tehničku i svaku drugu podršku koja je nužna, da bi se to i završilo. I u tom smislu, puno su hrabriji od prethodne komisije“, ocjenjuje viši analitičar za Zapadni Balkan u ekspertskoj organizaciji Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI) iz Berlina, Adnan Ćerimagić.
U biseliskim think- tank krugovima razmatra se više opcija po kojima bi se EU uvećala. U svim kombinatorikama – Crna Gora je na vrhu liste. To je slučaj i sa najnovijom analizom Centra za evropsku politiku (EPC) iz Brisela.
„Mislim da bi Crna Gora mogla da se, prema analizi RTCG, uključi u prvi talas proširenja, potencijalno, zajedno sa Ukrajinom. To je jedna opcija. Zatim, postoji još jedna opcija u kojoj se Crna Gora jednostavno pridružuje sa svima ostalima – sve balkanske zemlje i sve zemlje „trija“ (Moldavija, Ukrajina i Gruzija), koje bi činile jedan veliki talas, koji bi se desio istovremeno i ne bi bilo pitanja da neko bilo koga čeka. To bi bilo nešto što bi se dogodilo upravo zato što je geopolitički imperativ suviše jak da bi se odlagalo proširenje i čekalo da svi budu potpuno spremni prema pristupu zasnovanom na zaslugama“, ističe analitičarka i pomoćnica direktora Centra za evropsku politiku Korina Stratulat.
Jer proširenje nije samo tehnički proces, već i važan geopolitički instrument Evropske unije.
„Za tango je potrebno dvoje i dvije strane su potrebne da bi se zapravo članstvo u EU omogućilo. To znači s jedne strane da zemlja kandidat treba da usvoji i sprovede neophodne reforme, a sa druge strane Evropska unija treba da bude spremna za dalje članstvo i zato treba da iskoristimo ovo vrijeme sada, naredne godine da reformišemo Evropsku uniju iznutra kroz reforme, kako bismo na kraju bili spremni i sposobni da dočekamo zemlje članice 28, 29, 30 ili čak više. Proces proširenja zahtijeva na kraju da se ispune svi neophodni uslovi, politički, ekonomski, finansijski kriterijumi, kao i pravosudni uslovi, a jedan važan aspekt je i 100% potpuno usklađivanje sa zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom Evropske unije“, ocjenjuje predsjedavajući Vanjskopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister.
No, koliko se region može pouzdati “na dobro uigran tango” zemalja članica i kandidata? Da li iz “koraka iskaču” pojedine evropske prijestonice?
„Većina ih šuti i javno ne podržava, ne izlazi sa podrškom članica takvim ponudama. I naravno imamo ono što je koalicijski sporazum nove njemačke vlade u kojem perspektiva proširenja ostaje tu, međutim mijenja se zvanična pozicija Berlina koja je do sad bila – reforme Evropske unije idu zajedno sa proširenjem i ukoliko zemlja kandidatkinja bude spremna za članstvo, Berlin barem ne bi blokirao širenje. Sada, ako se striktno čita ono što piše u koalicionom sporazumu, jasno stoji da bez interne reforme Evropske unije i konsolidacije EU ne može doći do novog proširenja“ kaže Ćerimagić.
S druge strane, Korina Stratulat ističe da na unutrašnju reformu EU i proširenje definitivno ne treba gledati kao na neku vrstu niza – najprije reforme, a potom proširenje.
„Ne, definitivno ne. Mislim da to dvoje mora da ide ruku pod ruku, da mora ići zajedno. A zapravo se tako dešavalo i u prošlosti. Istorijski gledano, proširenje i unutrašnja reforma EU bili su procesi koji su se na neki način ojačavali“, ocjenjuje Stratulat.
Stoga, sagovornici RTCG poručuju da Crna Gora ne bi trebalo da strahuje od pesimističnog scenarija.
„Moje iskustvo do sad, i mislim da tu ne treba biti ogromne promjene, jeste da ukoliko iz Evropske komisije dođe zeleno svjetlo i preporuka, ukoliko Crna Gora ispuni uslove koje su potrebne, da će jako teško Berlinu biti kazati ne Crnoj Gori… I u tom smislu mislim da će pristup onih koji žele vidjeti napredak u Crnoj Gori biti: Crnogorci, pazite na svoje reforme, slušajte Evropsku komisiju, pratite njihove preporuke, a ovo i uključujući i odnos Berlina ćemo onda rješavati u procesu i pokušavati vršiti pritisak“, zaključuje Ćerimagić.
I pored izazova, saglasni su da je zamah proširenja i dalje tu, da je pogrešno misliti da će potencijalnim mirovnim sporazumom između Rusije i Ukrajine problemi biti riješeni, da će priča o novim članicama prestati, jer će bezbjednosni rizici još dugo biti prisutni, kao i ozbiljna zabrinutost za Evropu.
Preporučeno
Tekst je proizveden uz podršku „Innovation. Media. Minds” programa za podršku novinarstvu na javnim servisima na Zapadnom Balkanu, kojim upravlja Goethe Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.
