Video
Većina građana u Njemačkoj i Austriji protivi se mogućem proširenju Evropske unije, navodi FAZ, pozivajući se na istraživanje Eurobarometra objavljeno u septembru 2025. godine. Na nivou cijele EU postoji većina od 56 odsto ispitanika koja podržava prijem novih članica. Međutim, u Njemačkoj i Austriji, sa 49, odnosno 45 odsto podrške, zagovornici proširenja su u manjini. U Češkoj i Francuskoj ideju prijema novih država podržava svega 43 odsto ispitanika.
„Odbijanje je dijelom povezano i sa lošim imidžom kandidata“, ističe FAZ, podsjećajući da su, osim Turske – koja formalno ima status kandidata, ali već godinama ne igra značajnu ulogu u raspravi o proširenju – ostale zemlje kandidati iz istočne Evrope: šest sa Zapadnog Balkana, kao i Moldavija, Ukrajina i Gruzija, koja trenutno takođe ne važi za ozbiljnog kandidata.
U tekstu se navodi da je u svim tim državama ekonomski učinak ispod prosjeka sadašnjih članica EU.
„To ne izaziva oduševljenje, posebno ne u Austriji i Njemačkoj. Kandidati se često doživljavaju kao zemlje koje više uzimaju nego što daju. Takva percepcija je nepravedna, ali je ipak prisutna u javnosti“, navodi FAZ.
Samo 15 odsto hoće Srbiju u EU
Dodaje se i da u „skeptičnoj Austriji“ ipak postoji podrška proširenju Unije, ali isključivo kada je riječ o Norveškoj, sa 62 odsto, i Islandu, sa 57 odsto podrške, što je, kako se navodi, „sličan slučaj i u Njemačkoj“.
„Norveška i Island ne izazivaju strah i doživljavaju se kao potencijalno obogaćenje za Evropsku uniju. Dok pitanje članstva Norveške trenutno nije aktuelno, Island bi uskoro mogao da postane relevantan kandidat – ukoliko se građani na referendumu zakazanom za kraj avgusta izjasne za nastavak pristupnih pregovora, prekinutih 2015. godine“, navodi autor teksta Mihael Martens.
Istovremeno se ukazuje da velika većina građana EU odbacuje članstvo balkanskih i istočnoevropskih kandidata.
„Samo 25 odsto ispitanika u Austriji podržava ulazak Bosne i Hercegovine u EU. Iako je to najviši procenat među takozvanim ‘nepoželjnima’, i dalje je veoma nizak“, navodi Martens.
Prema njegovim navodima, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Ukrajina imaju po 20 odsto podrške, Albanija 17 odsto, a Moldavija 16 odsto. Najnižu podršku bilježe Srbija i Kosovo, sa po 15 odsto ispitanika koji podržavaju njihovo članstvo u EU.
Crna Gora u paketu sa Islandom?
Ovi rezultati posebno su nepovoljni za Crnu Goru, koju Evropska komisija već godinama naziva „predvodnicom“ među balkanskim kandidatima. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen redovno ističe napredak Podgorice. Crna Gora je, kako se navodi, jedina kandidatkinja koja je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja i zatvorila više poglavlja od bilo koje druge – ukupno 14. Cilj je članstvo do 2028. godine.
Ipak, vlasti u Podgorici svjesne su rezervi prema balkanskim zemljama. Zbog toga se, prema pisanju FAZ-a, pojavila ideja da Crna Gora pokuša da uđe u Evropsku uniju zajedno sa državom koja je manje kontroverzna. Ukoliko se na islandskom referendumu podrži nastavak pregovora, Crna Gora bi mogla da pokuša da iskoristi pozitivan imidž Islanda i ostvari takozvano „tandemsko pristupanje“. Ako bi se Islandu otvorila vrata Unije, Crna Gora bi „ušla zajedno s njim“. Brojčano, to ne bi bio problem, jer dvije zemlje zajedno imaju nešto više od milion stanovnika.
FAZ navodi i da je crnogorski list “Pobjeda” razgovarao sa islandskom ministarkom spoljnih poslova Katrín Gunarsdotir. Na pitanje o mogućem zajedničkom ulasku Crne Gore i Islanda u EU nije dala direktan odgovor. Međutim, upitana da li bi buduće članice trebalo primati bez prava veta kako bi se očuvala funkcionalnost Unije, odgovorila je da „Island vjeruje u saradnju pod jednakim uslovima i da svaki dogovor sa EU mora to da odražava“.
Preporučeno
„To je i zvaničan stav Crne Gore. Da li je takav pristup realan, moglo bi da se pokaže već naredne godine“, zaključuje Mihael Martens u tekstu za FAZ.
