Video
Kad se u tekstovima otvoreno kaže da partije čekaju nacrt budžeta da bi “zvanično zauzele stav”, poruka je jasna. Prvo se gleda koliko će ih odluka koštati, pa tek onda šta o njoj misle. U gradu koji je godinama talac prekomponovanja, blokada i izbora, ova situacija nije samo pragmatizam već instinct političkog preživljavanja.
MATEMATIKA VLASTI
Trenutni odnos snaga u budvanskoj skupštini počiva na spoju BNG + DPS + Evropski savez + URA, ukupno 19 glasova. To jezgro je izabralo i Jovanovića i Odžića.
ZBB je ostao van te kombinacije, dok Demokrate+PES i Pokret za grad igraju sa strane i uključuju se “po tačkama”.
Ali ključni obrt je u tome što ista matematika pokazuje da Evropski savez sa dva odbornika više nije presudan za budžet i za donaciju. Ako Jovanović ima uz sebe DPS (7) i svoj BNG (9), uz makar dio Demokrata+PES (3), Pokreta za grad (2) i URA (1), može doći do stabilnih 17+ glasova i bez Evropskog saveza.
I upravo zato, vejrovatno, svi ćute.
JOVANOVIĆEV RIZIK
Jovanović zna da, ako “nagazi do kraja” i milion eura stavi u budžet ili izvuče posebnu odluku, može da je progura bez Odžića – oslanjajući se na dio bivših kolega iz ZBB i još nekoga od manjih partnera. Ali zna i drugu stranu jednačine. to bi značilo politički razlaz sa Evropskim savezom, vjerovatno i sa URA-om, te ulazak u novu konstrukciju sa ljudima s kojima je u otvorenom sukobu dvije godine.
ODŽIĆEVA POZICIJA
Odžić zna svoju cijenu i javno je postavio crvenu liniju. milion eura za hram nije prihvatljivo za Evropski savez. Ako sada pređe preko toga – politički jede sam sebe.
Ako ostane pri stavu – rizikuje da ga Jovanović i ostali zaobiđu i pokažu da većina može bez njega.
U tom slučaju Evropski savez postaje dekor u vlasti ili ide u opoziciju sa etiketom da je “srušio vlast zbog hrama”. U lokalnoj politici Budve, takva etiketa zna da bude dugotrajnija od mandata.
TRI SCENARIJA
Prvi, da Jovanović ne mijenja ništa, ide na punih milion, izvlači odluku van budžeta ako treba i traži glasove kod ZBB i dijela sadašnje većine.
Ovo bi gotovo sigurno značilo kraj političke priče Jovanović–Odžić i raspad sadašnje koalicije, ali ne nužno i izbore – mogla bi nastati nova većina.
Cijena bi bila ponovni ulazak Budve u zonu stalne krize i prekomponovanja.
Drugi scenario je spuštanje iznosa, fazno finansiranje, prebacivanje dijela tereta na državu ili odlaganje donacije uz formulaciju da “nije prioritet ove godine”.
U tom modelu bi Evropski savez ostao u vlasti, Jovanović formalno ne kida odnos sa crkvom, DPS i ostali bi morali naći neki narativ zašto nijesu išli do kraja.
Ovo zatišje, čekanje budžeta i izostanak frontalnih napada ukazuju da upravo ovakav izlaz mnogi priželjkuju.
I na kraju, treći mogući scenario. Ako se budžet veže za ovu temu, niko ne popušta, a sjednice postanu blokada, kriza se lako preliva na kadrovska pitanja, javna preduzeća i finansijske dugove. Tada se otvara prostor za intervenciju Vlade ili nove izbore.
Ovo je najskuplja varijanta za sve i zato najmanje vjerovatna – ali stalno prisutna kao prijetnja koja gura druge ka kompromisu.
Sve ovo znači da Budva trenutno nije u političkom vakumu, nego u fazi proračuna. Donacija od milion eura za hram Svetog Marka nije samo finansijska stavka već o tome ko upravlja većinom.
Jovanović ima prostor da pobijedi bez Odžića, ali bi ga ta pobjeda mogla skupo koštati stabilnosti i identiteta vlasti. Odžić može ostati dosljedan, ali rizikuje da bude zaobiđen i proglašen krivcem za novu krizu.
Preporučeno
U ovom trenutku najrealnije djeluje kompromis – dovoljno velik da se “ne izgubi obraz”, i dovoljno mali da se ne izgubi vlast.
