Video
Vlada Crne Gore je u četvrtak, 14. maja, usvojila informaciju o novoj metodologiji pristupanja Evropskoj uniji i odlučila da Crna Gora prihvati novi model pregovaranja.
“Nova metodologija sama po sebi ne može, niti usporiti, niti ubrzati proces, ali nam daje dobru platformu koju možemo jako dobro iskoristiti za intenziviranje reformskih procesa i intenzivniju komunikaciju sa zemljama članicama, tako da ćemo, koristeći ove elemente, biti u prilici da na efikasniji način intenziviramo reforme”, poručio je Mrdak.
Korišćenje nove metodologije na najbolji način će nam omogućiti napredak, objasnio je Mrdak, saopšteno je iz Generalnog sekretarijata Vlade.
Dobre i loše strane
Govoreći o dobrim i lošim stranama metodologije, Mrdak je istakao da u političkom smislu, ona može uključivati veću angažovanost članica u sve faze pregovora, učestalije samite, ministarske kontakte, godišnje međuvladine konferencije.
“Negativna nam je poznata, to je klauzula balansa, a što se tiče pozitivne, ona se odnosi na postepeno uključivanje država kandidata u politike EU nakon ostvarenih uspješnih rezultata”, dodao je on.
Nova metodologija proširenja EU podrazumijeva aktivniji i dinamičniji proces uz jaču finansijsku i političku podršku zemaljama kandidatima, ali istovremeno i suspendovanje procesa, u slučaju nazadovanja u reformama.
Klasteri za zatvorena poglavlja
Istovremeno, da bi bio dinamičniji, pregovarački proces je sada klasifikovan po grupama, odnosno tzv. „klasterima“ kojih ima ukupno šest, na osnovu kojih su poglavlja tematski okupljena. Klasteri će se otvarati kao cjelina.
Mrdak je objasnio da se, kad je u pitanju uticaj klastera na otvaranje poglavlja 8 – jedino neotvoreno poglavlje, ne mogu očekivati poteškoće, s obzirom na to da je Crna Gora ispunila sva početna mjerila i da se nada dobijanju „zelenog svjetla“ od svih članica u skorom otvaranju poglavlja.
“Možda smo bliži tome da govorimo o zatvaranju klastera, a ne otvaranju. Imamo značajan broj poglavlja spremnih za zatvaranje, kao što su poglavlja 7, 3, 6 i 28, čija zatvaranja možemo očekivati u perspektivi”, naveo je on.
Novine u prihvaćenoj metodologiji su i uvođenje pozitivnih i negativnih posljedica. Na pozitivnom tasu su bliža integracija i gradualno pristupanje evropskim politikama, tržištu i programima, kao i povećanje investicija. Konkretni benefiti biće predloženi u godišnjim izvještajima.
Sankcije
S druge strane, biće sakncionisani ozbiljna ili dugotrajna stagnacija ili nazadovanje u reformskom procesu. Evropska komisija to može da učini na sopstvenu inicijativu ili na zahtjev neke zemlje članice.
Na raspolaganju su u tom smislu supsendovanje pregovora u određenim oblastima ili, u ozbiljnim slučajevima, cjelokupnog procesa, pristupa evropskim programima ili tržištu. Takođe, opseg i intenzitet finansiranja iz EU fondova može da se „prilagodi naniže“, osim podrške civilnom društvu.
Kada je riječ o klasterima, u prvu grupu su svrstana „Osnovna poglavlja“, i u njih ulaze oblasti Pravosuđe i osnovna prava (23), Pravda, sloboda i bezbjednost (24), Javne nabavke (5), Statistika (18) i Finansijska kontrola (32). Ona će se prva otvarati, a posljednja zatvarati.
U drugoj grupi su poglavlja vezana za „Unutrašnje tržište“: Sloboda kretanja roba (1), Sloboda kretanja radnika (2), Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga (3), Sloboda kretanja kapitala (4), Pravo privrednih društava (6), Pravo intelektualne svojine (7), Politika konkurencije (8), Finansijske usluge (9) i Zaštita potrošača i zdravlja (28).
Konkurencija
Treću grupu, koja nosi naziv „Konkurencija i inkluzivni rast“, sačinjavaju oblasti Informaciono društvo i mediji (10), Oporezivanje (16), Ekonomska i monetarna politika (17), Socijalna politika i zapošljavanje (19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29).
U četvrtoj, pod nazivom „Zelena agenda i održiva povezanost“ su poglavlja Saobraćajna politika (14), Energetika (15), Transevropske mreže (21) i Životna sredina i klimatske promjene (27).
Peta se odnosi na „Resurse, poljoprivredu i koheziju“ i u njoj su oblasti Poljoprivreda i ruralni razvoj (11), Bezbjednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika (12), Ribarstvo (13), Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata (22) i Finansijske i budžetske odredbe (33).
Preporučeno
U posljednju, šestu grupu, nazvanu „Spoljni odnosi“, svrstana su poglavlja Spoljni odnosi (30) i Spoljna, bezbjednosna i odbrambena politika (31).
