Video
Za tekst je glasalo 586 poslanika, protiv ih je bilo 53.
Pokretač rezolucije, slovačka europoslanica Mirijam Leksman iz Evropske narodne partije, istakla je tokom rasprave da se izgradnjom fabrike Linglong u Srbiji pokazuje na koji se način ekonomski uticaj Kine širi na Zapadnom Balkanu.
„Potencijalne posljedice na životnu sredinu su strašne, a to je sve pokriveno velom tajne. Protesti u Srbiji pokazali su da su građani zabrinuti“, kazala je Leksman.
Pozvala je Vladu Srbije da osmisli akcioni plan kako će riješiti ove probleme, i da se drži sopstvenih zakona, međunarndnih zakona i onih zakona koje prihvata kao dio pristupanja EU.
Leksman je pozdravila odluku Vlade Srbije da povuče Zakon o eksproprijaciji i izmijeni Zakon o referendumu.
Poslanik iz Slovenije Klemen Grošelj, jedan od autroa rezolucije, rekao je da ona nije uperena protiv Srbije i naroda u Srbiji, već je upozorenje vlastima zbog kršenja ljudskih prava što je neprihvatljivo za zemlju koja je kandidat za EU.
On je istako da se treba upitati kakav odnos Srbija ima sa Kinom, istakavši da Kina ima sistem koji je nespojiv sa Evropskom unijom.
Gošelj je kritikovao i odnos vlasti prema mirnim demonstantima, a upozorio je i da vlasti u Srbiji ne sprovode ono što je dogovoreno.
Viola fon Kramon, njemačka poslanica iz redova zelenih, rekla je da je reputacija Srbije u sprovođenju reformi loša.
“Srbija je otvorila vrata kineskim kompanijama bez ikakvog poštovanja ljudskih, radničkih prava, i zaštite životne sredine“, istakla je ona.
Postupanje prema vijetnaskim radnicima Fon Kramon je nazvala modernim ropstvom.
Fon Kramon je rekla i da su Rio Tinto i Vlada Srbije držali u tajnosti detalje svog dogovora, te da je zabrinutost građana koji su protestovali opravdana. Poslanica je istakla da protesti nijesu samo protiv Rio Tinta, već i protiv široko rasprostranjene korupcije u Srbiji.
Ona je pozvala Evropski parlament da usvoji rezoluciju i da pokaže da EU nije spremna na kompromise koji se tiču standarda koje svaki kandidat i članice moraju da ispune.
U tvitu koji je objavila navela je da „nije ništa novo da je Srbija širom otvorila vrata kineskim investicijama koje nemaju nikakvo poštovanje za radnike i standarde životne sredine, i iznad svega za ljudsko dostojanstvo“.
„Ono što je novo je da nas je slučaj Linglonga sa vijetnamskim radnicima na prinudnom radu sve zaprepastio“, poručila je Fon Kramon.
Poljski poslanik Joakim Bruđinski istako je da Rusija i Kina koriste pojedine zemlje da destabilizuju situaciju u cijeloj Evropi, i zapitao se da li će EU prepustiti države Zapadnog Balkana Kini.
Sličnu tezu iznijela je i Dorijen Rokmaker, holandska poslanica desnog centra, koja je rekla da time što su Holandija i Francuska povukle ručnu na ulazak Srbije u EU, samo otvorile vrata za ulazak Kine u Srbiju.
I poslanici koji su učestvovali u raspravi kazali su da Rio Tinto ima lošu reputaciju, i da su posljedice aktivnosti ove kompanije užasne po okolinu.
Najoštriji je bio slovenački posalnik Ivan Vilibor Sinčič koji je optužio evropske države za licemerje, rekavši da je pri susretu Merkel sa Vučićem Srbija bila švedski sto. On je istakao da je neprihvatljivo da zemlje koje se graniče sa Unijom budu pretvorene u deponije da bi “neko vozio električne automobile”
Od poslanika koji su učestvovali u debati proiv rezolucije, i uopšte protiv tvrdnji iznijetih u rezoluciji, bio je francuski samostalni poslanik Teri Marijani, koji je rekao da nema preciznih informacija da se išta nezakonito dešava pri izgradnji fabrike Linglong, nazvavši sve informacije o tome nepouzdanim, uz tvrdnju da dolaze od organizacije Soroša.
Šta sve piše u rezoluciji
U rezoluciji se izražava velika zabrinutost zbog navodnog prinudnog rada, kršenja ljudskih prava i trafikinga oko 500 vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji.
Vlasti u Srbiji se pozivaju da „pažljivo istraže slučaj“ i da osiguraju poštovanje osnovnih ljudskih prava, naročito radnih prava u fabrici, kao i da predoče zaključke istrage Evropskoj uniji i krivce pozove na odgovornost.
Izražava se zabrinutost zbog „problema korupcije i vladavine prava u oblasti životne sredine“, „opšteg manjka transparentnosti“ i „procjena uticaja na društvo i životnu sredinu“ infrastrukturnih projekata – kako onih koji se finansiraju zajmovima i investicijama iz Kine, tako i multinacionalnoih korporacija kao što je Rio Tinto.
Konstatuje se da je u porastu „nasilje ekstremističkih i huliganskih grupa“ protiv „mirnih ekoloških demonstranata“ i osuđuje se kršenje osnovnog prava na mirno okupljanje. Vlasti u Srbiji se pozivaju da javno osude akcije „huligana protiv demonstranata“.
Žali se zbog „pada medijskih sloboda, sve prisutnijeg grubog rječnika, zastrašivanja i čak govora mržnje prema članovima opozicije, nezavisnim intelektualcima, NVO, novinarima i istaknutim pojedincima“, koji je ponekad dolazio od članova vladajućih stranaka.
Osuđuju se nedavni napadi na jednu od opozicionih liderki, Mariniku Tepić, zbog njenog etničkog porijekla, na „jednom TV kanalu koji podržava vlada“.
Evropski poslanici pozdravljaju to što članstvo u EU „nastavlja da bude strateški cilj Srbije i jedan od prioriteta vlade“; ohrabruju se vlasti u Srbiji da posvećenost evropskim vrijednostima aktivnije i nedvosmisleno izražavaju u javnom govoru.
Očekuje se da otvaranje pregovora o klasteru 4 prati „obnovljeni polet“ za sprovođenjem standarda EU, navodi se u Rezoluciji.
Preporučeno
Rezolucija će biti proslijeđena predsjedniku Evropskog Savjeta, Evropskoj komisiji, visokom predstavniku za spoljnu politiku i bezbjednost, vladama i skupštinama zemalja članica i predsjedniku, vladi i skupštini Srbije.
