Video
„Sve države članice moraće da plaćaju više i dobiju manje iz EU budžeta. Mnoge zemlje članice koje trenutno dobijaju sredstva iz EU, moraće da počnu da joj doprinose“, navodi se u dokumentu sekretarijata Evropskog saveta, u koji je uvid imao Fajnenšel tajms.
Ukrajina, daleko najveća od devet zemalja potencijalnih kandidata, za sedam godina mogla bi da povuče iz budžeta EU 186 milijardi eura, prema tom dokumentu.
To bi bilo povrh trenutnih nižih procena troškova rekonstrukcije Ukrajine, koje je ove godine Svetska banka procijenila na 400 milijardi eura.
Proširenje je, kako navodi Gardijan, postalo jedna od najurgentnijih tema za EU, a njeni lideri bi na sastanku u petak trebalo da razmotre kako da preusmjere debatu na ključna pitanja, uključujući budžet, broj mjesta u Evropskom parlamentu, budućnost zajedničke poljoprivredne politike i da li prošireni blok može da nastavi da u određenim odlukama nastavi sa jednoglasnim donošenjem odluka.
Predmet rasprave biće i to da li EU treba da nastavi sa procesom u dvije faze ulaženjem u Uniju, ili treba da bude princip „sve ili ništa“.
Ranije ove sedmice, šef evropske diplomatije Žozep Borel rekao je da se protivi mišljenju onih koji favorizuju postepeni pristupni proces, navodeći da bi to bilo nemoguće primijeniti.
„Članstvo je članstvo. I tačka“, rekao je on na sastanku u Ukrajini.
Jedan viši diplomata kazao je Gardijanu da očekuje da će budžet biti najspornija tema i da treba da se riješi do 2027, kada počinje sledeći finansijski ciklus.
Na taj način EU bi mogla da pokaže da je spremna, uklanjajući svaki izgovor za odlaganje daljih diskusija o tome da li i koliko brzo Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan mogu da joj se pridruže.
Ranije ove godine predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao je da bi krajnji rok trebalo da bude 2030. godina, ali diplomatski izvor Gardijana da je taj datum „nasumičan“ i nema smisla.
Cilj do 2027. bi fokusirao umove lidera Unije u naredne dve godine i obezbijedio okvir za stvarnu, a ne konceptualnu diskusiju.
U procurelom dokumentu se procjenjuje da bi budžet EU mogao da bude povećan za 21 odsto na 1.470 milijardi eura, ako se pridruži svih devet zemalja. To bi uključivalo znatno povećanje doprinosa Njemačke, Francuske i Holandije, sa neophodnim tranzicionim periodima za povećanje finansiranja.
Promijenio bi se i iznos potrošen na poljoprivredu, s tim što bi Ukrajina imala pravo na 95 milijardi eura tokom sedam godina, što bi države članice morale da ukalkulišu u dodatni trošak. Ukrajina tvrdi da kao svjetski lider na tržištu žita, suncokretovog ulja i živinskog mesa, njeno članstvo bi ojačalo bezbjednost hrane u EU.
Još jedan ključni fond, poznat kao kohezioni fond, iz kojeg se obezbjeđuje novac za infrastrukturu u manje razvijenim zemljama, takođe bi znatno bio pogođen novim proširenjem. Prema trenutnoj finansijskoj formuli, Češka, Estonija, Slovenija, Kipar, Malta i Litvanija ne bi više bile kandidati za sredstva.
Prošlog meseca predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da EU mora hitno da se pripremi za radikalne promjene, neophodne da bi Ukrajina i druge zemlje postale članice Unije.
Preporučeno
Gardijan navodi da postoji zabrinutost da iako je EU postavila reformske ciljeve za Ukrajinu, Moldaviju i ostalih sedam zemalja koje čekaju da postanu članice, tek treba da pruži detaljne prijedloge o promjenama koje su neophodne u samim državama članicama.
