Video
U zaključcima Evropskog savjeta navodi se da su lideri razgovarali o situaciji na Zapadnom Balkanu, kao i da će se ovakvim regionom detaljnije pozabaviti u aprilu.
“Ono što se dešava jeste jačanje Evropskog stuba NATO. Moramo preuzeti veći dio odgovornosti za sopstvenu bezbjednost. Moramo preuzeti veći dio odgovornosti za buduće bezbjednosne garancije Ukrajini. Moramo imati veću autonomiju sa sopstvenim sposobnostima i načinima na koje se opremamo. To je korak naprijed, ali to ne znači slabljenje NATO-a. Oduvijek sam gajio tu ideju”, rekao je francuski predsjednik Emanuel Makron.
Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da je kolegama signalizirao da se na idućem sastanku Evropskog savjeta mora sprovesti ozbiljna rasprava o situaciji u našem regionu s obzirom na “zbivanja i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji”.
“U Sarajevo je trebala ići visoka predstavnica Kaja Kalas, tako da je i ta rasprava bila korisna i naznačili smo to i u zaključcima”, kazao je Plenković.
Na Evropskom savjetu lideri su razgovarali i o Bijeloj knjizi o evropskoj odbrani i o odbrambenom paketu koji je Evropska komisija predstavila ove nedjelje u okviru plana o ponovnom naoružavanju Evrope. Cilj ovog dokumenta je da Evropska unija odgovori na hitnost podrške Ukrajini i ojača bezbjednost i odbranu Evrope.
“Ako želi da izbjegne rat, Evropa mora da se pripremi za rat”, ovim citatom Ursule fon der Lajen poslužio se komesar za odbranu EU Andrijus Kubilijus predstavljajući Bijelu knjigu Evropske odbrane.
Plan se sastoji iz tri glavna pravca: podrška odbrambenoj industriji, jačanje jedinstvenog tržišta odbrane i ozbiljna priprema za najgore scenarije.
“Možemo da podržimo države članice u objedinjavanju potražnje i usklađivanju zahtjeva. Možemo da podržimo Evropsku industriju, povećamo proizvodne kapacitete i takođe možemo pomoći državama članicama tamo gdje same to ne mogu, bilo da je previše skupo ili suviše složeno”, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kalas.
Ona priznaje da Evropska unija posljednjih decenija nije davala prioritet odbrani, ali da je sada došao ključni trenutak za djelovanje. Evropa mora zajedno da radi na svojoj odbrani, a Ukrajina mora da bude dio toga, navodi Kalas.
“Ukrajina mora biti naoružana kako bi se spriječili budući napadi i potreban nam je dugoročni plan da bismo to ostvarili”, kazala je Kalas.
Države Evropske unije planiraju uloži 800 milijardi eura u okviru plana za naoružavanje Evrope do 2030. Sredstva će biti obezbijeđena kroz promjenu prioriteta u nacionalnim budžetima, posebnim fondovima, ali i zaduživanjem.
“Građani Evropske unije ne bi trebalo da zavise od 340 miliona Amerikanaca kako bi se odbranili od 140 miliona Rusa, koji ne mogu da poraze 38 miliona Ukrajinaca. Zaista možemo bolje. Vrijeme je da preuzmemo odgovornost za odbranu Evrope”, rekao je Kubilijus.
Lideri zemalja članica, koji o Bijeloj knjizi raspravljaju u Briselu, priznaju da im treba više vremena za analizu, ali pozitivne ocjene u prvim reagovanjima.
“Imamo četvorogodišnji period za povećanje naših izdvajanja za odbranu i to je veoma važno jer imamo veoma stroga fiskalna pravila i potrebna nam je veća fiskalna fleksibilnost za ulaganje u odbranu”, rekao je grčki premijer Kirjakos Micotakis.
Njemački kancelar u ostavci Olaf Šolc je rekao da se moramo fokusirati na ono što je ključno, jačanje sopstvene odbrambene sposobnosti i sposobnosti NATO saveza.
“O tome raspravljamo posebno o predlogu predsjednice Evropske komisije. Cilj je da sve države ulože najmanje dva odsto BDP-a u odbranu. Većina ih je već dostigla taj cilj, ali ne sve”, naveo je Šolc.
Rat u Evropi ušao je i u četvrtu godinu. Evropski komesar za odbranu upozorava da bi do 2030. Rusija mogla da napadne neku članicu NATO-a. Bijela knjiga o Evropskoj odbrani prvi je korak, ali u posljednji čas.
Preporučeno
