Video
On je dodao i da Evropski parlament “živo raspravlja” o događanjima u Srbiji, a da Evropska komisija i Evropsko vijeće ovog trenutka “ipak gledaju sa jednim okom preko Atlatnika”.
“Juče sam pratio ono što se dešavalo u Skupštini. Rekao bih da se politička kriza koja evidentno traje mjesecima u Srbiji, očekivano odrazila na rad Narodne skupštine. Protesti i različiti oblici opstrukcije u parlamentu česta slika i u nekim drugim zemljama, ali fizičko ugrožavanje zastupnika nije prihvatljivo”, kazao je.
Picula je naveo da “evidentno – masovni građanski pokret i nezadovoljstvo ne samo da ne jenjava, nego sve više nailazi na podršku lokalnog stanovništva”.
“Evropska unija se nalazi pod jedinstvenim pritiskom ne samo Putina i njegovog rata u Ukrajini. Prvi put se suočava sa najneprijateljski orijentisanom američkom administracijom koja u ovom trenutku nastoji delegitimizirati samu Evropsku uniju. Politički kapaciteti EU da se ozbiljnije angažuje na Zapadnom Balkanu i konkretno u Srbiji – nijesu neki”, objasnio je.
Picula je istakao da samo građani Srbije mogu odlučiti kakva će vlast u Srbiji biti, da EU zadržava pravo da ocijeni da li takva vlast zadovoljava potrebne standarde kada je riječ o napredovanju u pristpunom procesu, kao i da “za sada – EU, vijeće i parlament nijesu zadovoljni stanjem u Srbiji”.
“Evropska Komisija se striktno drži metodologije pregovaranja i nastoji da ne žuri sa davanjem političkih ocjena. Prije svega, vodi računa da li se neki kriterijum u vrlo formalnom smislu ispunjavaju. To je priroda EK, a za razliku od nje, Evropsko vijeće okuplja premijere država članica. Tu vidite da postoje razlika u prepoznavanju onoga što se dešava u Srbiji”, objasnio je on.
Picula je naveo da, u ovom trenutku, neka vrsta intervencije “deus ex machina” iz EU – nije moguća zbog mnogih preokupacija sa kojima se po prvi put u svojoj istoriji Unija nosi.
“Što se tiče Sporazuma iz Pržina u kom je veliku ulogu odigrao jedan broj mojih kolega u EP, interesantno je da to nije prihvatljiva opcija ni za vlast, koja smatra da bi ekspertska i prelazna vlada bila predaja vlasti opoziciji. Opozicija bi htela Pržino, ali dosta modifikovano, jer je Pržino imalo određen rok od stotinak dana u kom se prelazna vlada mora pripremiti za nove izbore. Opozicija, koliko sam razumio, jeste za taj oblik rada, ali oni traže šest do devet mjeseci”, kazao je.
Dodao je da “ćemo možda doći u situaciju gdje će se iskristalisati konsenzus – da bi medijacija EP bila dobrodošla”.
“Postoji koronarno začepljenje u mnogim institucijama predstavničkog života u Srbiji. Ako je to moguće rješenje, možda će biti lakše da EP sa postojećim mehanizmima posredovanja, a često su bili uspješni – možda biti i pozvan da tako nešto napravi. Par puta se to dešavalo u Srbiji, ali kontakti unutar takvog mehanizma između opozicije i vlasti završio je, što bi narod rekao, u ćorsokaku. Ne bih volio da se to ponovi”, rekao je Picula.
Govoreći o rezuluciji EP od prošle godine o izborima, Picula podsjeća da su u njoj izrazili kritiku izbora pozivajući se na činjenično stanje i nalaze organizacija za demokratske institucije i ljudska prava.
“Naša su očekivanja, to smo napisali u rezoluciji, da nema ni smisla organizovati izbore pod sličnim pravilima koja odudaraju od kopenhaških kriterijuma. Ja pri toj ocjeni ostajem i dalje”, dodao je.
Preporučeno
“Nema čovjeka koga uvrede na nekin način ne diraju, ja sam od krvi i mesa. Ali previše sam dugo u politici da ne znam razlučiti bitno od nebitnog. Ta vrsta arogancije je jedna vrsta nesigurnosti i traženja alibija za ono što se mora naprvaiti, a ne radi se. Jedan moj sagovornik naveo je da će aktuelna vlast napraviti sve što treba, ali u minimalnom opsegu”, rekao je.
