Izbor novog generalnog sekretara NATO-a biće jedno od težih pitanja s kojim će se suočiti 31 članica Alijanse na samitu sledećeg mjeseca u Litvaniji, zajedno s pitanjima kakve bezbjednosne garancije treba ponuditi Ukrajini i odobrenja članstva Švedskoj, piše Vašington post (The Washington Post).

Trka za Stoltenbergovog nasljednika zahuktala se posljednjih nedjelja kako se približava kraj njegovog mandata u oktobru.

Izbor generalnog sekretara NATO-a zasniva se na neformalnim konsultacijama svih članica, premda stavovi SAD, koje imaju daleko najveću vojsku u Alijansi, imaju posebnu težinu. Amerikanac je uvijek dosad bio vojni komandant alijanse, a generalni sekretar iz neke evropske države.

Diplomate iz članica NATO-a rekli su da su među kandidatima danska premijerka Mete Frederiksen (Mette), britanski ministar odbrane Ben Volas (Wallace), holandski premijer Mark Rute (Rutte) i španski premijer Pedro Sančes (Sanchez).

Kandidatura Frederiksen je dobila na zamahu, ističe Vašington post, dodajući da je ona nedavno posjetila Bijelu kuću i da ju je Stoltenberg opisao kao “jednog od najkompetentnijih premijera u Evropi”.

Frederiksen ispunjava nekoliko uslova, uključujući i mogućnost da bude prva žena na čelu NATO-a.

Međutim, s druge strane, već skoro 15 godina generalni sekretar Alijanse je iz skandinavskih zemalja, pošto je prije Norvežanina Stoltenberga, koji je na čelu NATO-a od 2014, tu funkciju od 2009. obavljao Danac Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen).

Kandidaturu Frederiksen moglo bi da zakomplikuje i činjenica da Danska ne ispunjava dogovor u NATO da svaka članica odvaja najmanje dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu.

Poljsko ‘ne’

Iako je Frederiksen favoritkinja za sledećeg šefa Sjevernoatlantskog saveza, ona se suočava s protivljenjem Poljske, što ističe razdor među članicama Alijanse oko njene budućnosti u trenutku kada je ruska invazija na Ukrajinu u 18. mjesecu, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), pozivajući se na evropske zvaničnike.

Otpor Varšave, kako navodi američki list, mogao bi da košta kandidaturu danske premijerke, pošto generalni sekretar mora biti izabran konsenzusom 31 članice.

Evropski zvaničnici kažu da su među razlozima protivljenja Poljske želja da na čelo Alijanse dođe lider iz istočnog krila NATO-a, neispunjavanje obaveze Danske u pogledu izdvajanja za odbranu, kao i nevoljnost da generalni sekretar opet bude iz neke skandinavske zemlje.

Iako se smatra da većina članica za NATO-a želi da Frederiksen zamijeni Stoltenberga, sve veći broj država na istočnom krilu NATO-a brine da bi njen izbor, iako uveliko zaslužen, podrio potrebe Alijanse koja je suočena s ruskom invazijom na Ukrajinu, dok su te zemlje posebno ranjive, rekli su američki i evropski zvaničnici.

Četiri zemlje s istoka Evrope – Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska – nalaze se među samo desetak članica NATO-a koje ispunjavanju obavezu o izdvajanju za odbranu, ukazuje list, dodajući da to pitanje pojačava zabrinutost među pripadnicima istočnog krila da Evropa nije dobro opremljena za dugoročno vojno suočavanje s Rusijom.

Poljska, kao i druge zemlje bliže Rusiji, vjeruje da bi Alijansa poslala snažnu poruku Moskvi postavljanjem generalnog sekretara NATO-a iz zemlje koja je nekada bila dio Sovjetskog Saveza. Utoliko je nekoliko zemalja predložilo estonsku premijerku Kaju Kalas (Kallas) kao alternativu za Frederiksen.

Međutim, ukazuje Volstrit džurnal, nekoliko zapadnih zemalja brine da bi imenovanje generalnog sekretara iz istočnog krila bilo previše provokativno, jer dovodi vođstvo Alijanse na prag Rusije.

Ako ne novi, onda stari lider

Usred podjela i sve većeg pesimizma da će NATO uspjeti da se dogovori oko novog generalnog sekretara uoči samita u Litvaniji, lideri članica naginju ka mogućnosti produženja Stoltenbergovog mandata, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Stoltenberg, koji se u utorak, 13. juna, sastao s predsjednikom SAD Džoom Bajdenom (Joe Biden) u Vašingtonu, javno je izjavio da “nema namjeru da traži” produženje svog mandata, mada bivši norveški premijer takođe to nije nedvosmisleno isključio.

Intenziviranje debate o tome ko bi trebalo da naslijedi Stoltenberga dolazi u izazovno vrijeme za NATO, ocjenjuje britanski list. Rusija pokazuje povećanu ratobornost prema Zapadu i okupirala je oko petinu Ukrajine, dok u Alijansi postoje podjele oko budućih odnosa s Kijevom, a Kina se pojavljuje kao globalna vojna sila.

Zbog komplikovanih okolnosti i teškoća u pronalaženju kandidata koji je prihvatljiv svim članicama Alijanse, moguće je da se od Stoltenberga traži da još jednom produži mandat kao kratkoročni kompromis koji bi odložio odluku za narednu godinu, rekli su za Fajnenšl tajms zvaničnici uključeni u diskusije.

Opcija produženja Stoltenbergovog mandata pojavila se pošto Frederiksen i Volas dosad nisu uspjeli da dobiju jednoglasnu podršku. Mnoge zemlje su se založile da žena prvi put bude na čelu NATO-a, dok pojedine članice kažu da bi kandidat iz istočne Evrope odrazio povećan značaj tog regiona, kao i važnost rata u Ukrajini.

Francuska i Njemačka su stale iza Frederiksen i predstavile je kao preferiranog kandidata Evrope, uprkos bojaznima u nekim istočnoevropskim državama, rekli su zvaničnici. Međutim, kako su dva izvora rekla za Fajnenšl tajms, Bajden nije pružio punu podršku Frederiksen na njihovom sastanku u Bijeloj kući prošle nedjelje, što je dovelo u pitanje njenu kandidaturu.

Produženje Stoltenbergovog mandata bi, kako piše list, značilo da bi novi generalni sekretar bio imenovan pod Bajdenovim okriljem na sledećem samitu koji će se održati u Vašingtonu sledećeg aprila s dodatnom pompom na 75. godišnjicu Alijanse.

Čeka se Bajden

Evropa je već mjesecima zaokupljena beskrajnim salonskim igrama oko pitanja nasljednika Stoltenberga, ukazuje Politko (Politico).

Različiti kandidati su se pojavljivali, dok su neki više puta proglašavali da su nezainteresovani. Diplomate u sedištu NATO-a u Briselu čas iznose jednu teoriju, a čas drugu teoriju.

Za sve to vrijeme, ističe portal, SAD primetno ćute, samo ukazujući da se Bajden još nije odlučio, dok snažno hvali Stoltenbergov rad. Ipak, Bajden ne može zauvjek ostati neodlučan, pošto podrška Bijele kuće u izboru šefa NATO-a ima veliku težinu.

To odugovlačenje drži NATO u neizvjesnosti, zbog čega su sve oči okrenute ka Vašingtonu dok sat otkucava do samita u julu kada bi Alijansa trebalo da donese odluku o svom sledećem lideru ili produženju mandata sadašnjem.