„Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je pregovore sa tehničkog nivoa, koji je garantovao olakšavanje života građana Kosova, premjestio, na netransparentan način, na model statusnih pitanja, koja promovišu projekat razgraničenja“, ističe Trajković.
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, smatra Trajković, nalazi se pred izazovom, budući da se Evropska unija suočava sa sve kompleksnijim unutrašnjim pitanjima. Dodatno, pojačan uticaj Rusije u regionu i nekompatibilnost između Vašingtonskog sporazuma, na kojem insistira Amerika, i Berlinskog procesa, koji zagovara EU, su kontraverze koje će za Lajčaka predstavljati veliki poduhvat.
Briselski sporazum, koji su 2013. zaključile vlade Srbije i Kosova, između ostalog, predviđao je formiranje Zajednice srpskih opština. Do danas, ta samoupravna zajednica nije osnovana zbog, kako navodi kosovska političarka, nedovoljnog interesovanja Vučića i Tačija.
“Ovaj sporazum predstavlja važan korak u procesu pristupanja Srbije EU i kandidaturi Kosova na putu evrointegracija. Potpisane su i nadležnoti tih opština, sve što treba da obuhvata odnos kosovskih Srba i centralnih institucija u Prištini, ali nažalost, ušlo se u crtanje mapa, te je sa obje strane taj proces stavljen ad acta, do daljeg“, kaže Trajković.
Za izjavu premijera Kosova Aljbina Kurtija da dijalog sa Beogradom nije prioritet zvanične Prištine, Trajković ima razumijevanja, jer se Kosovo, dodaje, suočava sa velikim problemima na unutrašnjem planu, prvenstveno sa odsustvom vladavine prava, kriminalom i siromaštvom.
„Institucije Kosova su kriminalizovane i ne funkcionišu na način koji podrazumijeva stabilnost i bezbjednost prostora. S tim u vezi, razumijem Kurtijevu izjavu: šta će meni stolica u UN, ako imam korumpiranu policiju, pravosuđe, državnu administraciju…Međunarodna zajednica očekuje da budu uhapšeni tajkuni za koje se pretpostavlja da su na nezakonit način stekli bogatstvo“, objašnjava Trajković i dodaje da će biti teško ispuniti očekivanja Evropske unije s obzirom da su kriminalni klanovi potpuno integrisani unutar institucija Kosova.
Komentarišući spekulacije da su Vučić i Rama postigli dogovor o projektima Velike Srbije i Velike Albanije, te da je pripajanje Republike Srpske i “žrtvovanje” Crne Gore nadoknada za Kosovo, Trajković kaže da nije iznenađena, imajući u vidu “šizofrenu politiku” Aleksandra Vučića.
“Predsjednik Srbije se u poslednje vrijeme na drzak način predstavlja međunarodnoj zajednici kao faktor koji kontroliše stabilizaciju regiona, tako što destruktivno djeluje u Crnoj Gori. On nestransparentno i finansijski podržava destabilizaciju Zapadnog Balkana, ali se nudi javnosti kao jedini regulator koji može da upravlja situacijom”, naglašava Trajković.
Dio evropskih lidera, predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan i zvanični Kremlj su u kontinuitetu pružali podršku Vučiću, pa je na taj način njegov autokratski režim jačao, smatra Trajković.
Preporučeno
“Opstanak Aleksandra Vučića na vlasti je problem za sve u regionu. Vjerujem da je najbolje da Srbija krene putem NATO-a, kako bi opasni projekti promjene granica i mračna budućnost za građane regiona nestali”, zaključila je Trajković.
Video