Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da lideri možda neće uspjeti da postignu dogovor ni danas. Dvodnevni samit trebalo je da bude završen juče. Maratonski pregovori o budžetu EU od 1,85 hiljada milijardi evra i fondu za oporavak od najteže krize u dužem vremenskom periodu ukazali su na duboka neslaganja među članicama bloka 27 zemalja.
Merkel je jutros rekla da “ima dosta dobre volje, ali i puno pozicija”.
Razlike su bile toliko velike da je nastavak razgovora pomjeren za nekoliko sati, pošto su male grupe radile na novim prijedlozima za kompromisno rešenje.
Pandemija koronavirusa suočila je Uniju s najtežom recesijom u njenoj istoriji. Prema najnovijoj procjeni, ekonomija EU će ove godine imati pad od 8,3 odsto. Od posljedica zaraze korona virusom do sada je, prema zvaničnim podacima, umrlo oko 135.000 građana Unije.
Evropska komisija je predložila fond za oporavak od 750 milijardi evra, dijelom zasnovan na zajedničkom zaduživanju, iz kojeg bi sredstva bila poslata u vidu zajmova i grantova zemljama kojima su najviše potrebna. Taj fond nije dio sedmogodišnjeg budžeta od hiljadu milijardi evra oko kojeg su se lideri sukobljavali mjesecima prije nego što je epidemija pogodila Evropu.
Sve države se slažu da treba da pomognu, ali bogatije zemlje na sjeveru, predvođene Holandijom, žele stroge kontrole potrošnje novca, dok teško pogođene članice s juga, kao što su Italija i Španija, navode da takve uslove treba zadržati na minimumu.
Merkel i predsjednik Francuske Emanuel Makron sinoćne usijane pregovore napustili su s liderima takozvanih “škrtih država”, među kojima su Holandija, Austrija, Švedska i Danska. Holandski premijer Mark Rute jutros je rekao da su Merkel i Makron “otišli loše raspoloženi”.
Lideri četiri “škrte” države razgovarali su jutros s domaćinom samita, predsjednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, ali se ispostavilo da šanse za postizanje brzog napretka nisu velike. Merkel i Makron su odbili da ublaže svoje prijedloge za pomoć, dok su Rute, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i lideri Švedske i Danske ostali pri svojim zahtjevima.
Mnogi vide Rutea kao predvodnika te četiri zemlje. Iako je dugo bio poznat kao neko ko gradi mostove, ovog vikenda se njegov čvrst stav u pregovorima tumači kao glavna prepreka rešenju. Rute i njegovi saveznici insistiraju da reforme tržišta rada i penzionog sistema budu povezane sa dodjelom sredstava tako da EU može da nadgleda i da obustavi projekte iz fonda za oporavak ako bude potrebno.
Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je tim povodom da Rute “ne može da traži (od Rima) sprovođenje konkretnih reformi”.
“Jednom kada (pomoć) bude odobrena, svaka zemlja će predstaviti svoje prijedloge”, kazao je Konte.
Austrijski kancelar Kurc rekao je da vjeruje da je dogovor moguć, ali je ocjenio da predstoji “dug put”, prenela je agencija APA.
Rute želi da se napravi i veza između pomoći EU i stanja u oblasti vladavine prava u članicama koje dobijaju sredstva, što je očigledno usmjereno protiv Poljske i Mađarske, zemalja s desnim populistima na vlasti koje mnogi u Uniji optužuju za urušavanje demokratije. Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da “ne zna koji lični razlog holandski premijer ima da mrzi njega ili Mađarsku”.
“Ali on nas oštro napada i jasno kaže da Mađarska treba da bude kažnjena finansijski zbog toga što, po njegovom mišljenju, ne poštuje vladavinu prava”, kazao je Orban.
Orban je naveo da je spreman da pregovara i nedjelju dana ako bude potrebno.
Preporučeno
“Ni fudbal nije tako važan kao postizanje sporazuma. Tu sada nije riječ o Mađarskoj, nego o Evropi”, rekao je Orban, veliki zaljubljenik u fudbal.
Video