Video
Međutim, brojne evropske vojske, uključujući i njemački Bundesver, imaju teškoća da regrutuju dovoljno vojnika.
Litvanija je ponovo uvela vojnu obavezu još 2015, Švedska 2017. U Letoniji je od ove godine ponovo na snazi obavezni jedanaestomjesečni vojni rok: a ako se ne javi dovoljno dobrovoljaca, onda će mladi ljudi biti prisilno regrutovani.
O uvođenju vojne obaveze raspravlja se u Njemačkoj, Velikoj Britaniji, Hrvatskoj, Srbiji…
Sofija Beš: Vojna obaveza mnogo obećava
„Vojna obaveza zaista mnogo obećava, zato što se čini da je to put da se stvore vojne rezerve koje su potrebne u slučaju rata“, za DW Sofija Beš iz vašingtonske Fondacije Karnegi.
Ruski rat protiv Ukrajine opisuje se kao „rat iscrpljivanja“. Do sada je poginulo na stotine hiljada vojnika. To pokazuje da je i u vrijeme dronova i nadzvučnih raketa potreba za vojnicima i u modernom ratu veoma velika.
„Dugo se smatralo da je potrebno više tehnologije, a manje vojnika, koji pak treba da budu vrhunski naoružani profesionalci. Mislim da nam je potrebno i jedno i drugo. Potrebna nam je tehnologija na frontu i potrebno nam je više vojnika. Upravo to nam pokazuje rat u Ukrajini“, kaže Sofija Beš.
Vinćenco Bove: Vojni rok manje od od godinu dana nije rješenje
Međutim, Vinćenco Bove sa univerziteta Vorvik u Velikoj Britaniji smatra da opšta vojna obaveza nije rješenje:
„Ako sagledamo kako izgleda moderno vođenje rata vidimo da je potrebno oružje visoke tehnologije i naravno vojnici koji će umjeti da ga opslužuju“. On ističe da za to nije sposoban vojni obveznik čija je obuka trajala manje od godinu dana.
„Govori se o vojnom roku od tri, šest, možda devet mjeseci, što po mom mišljenju nije dovoljno da se savladaju osnovne vještine i znanja“, kaže Bove, nekadašnji oficir italijanske mornarice zadužen za borbu protiv podmornica.
Ne vrijedi na silu
Postoji još jedan problem, i to važniji od nedostatka obuke i iskustva, kaže Bove: „Ako mlade ljudi tjeraju na silu u vojsku, očigledno postoji nedostatak motivacije“.
Samo veoma motivisani vojnici spremni su da rizikuju svoj život. A to može da bude presudno za pobjedu u ratu.
„Ne vidim kako bi moglo da se obezbijedi da vojni obveznici koriste oružje, bore se na frontu i budu uspješni.“
Bove ukazuje na veliki broj poginulih među prisilno mobilisanim ljudima u ruskoj vojsci. I citira ispitivanja javnog mnjenja prema kojima – mnogi mladi ljudi nisu spremni da brane svoju zemlju oružjem, čak ni u slučaju napada.
Prema jednoj aktuelnoj studiji, Njemačku bi ponovno uvođenje vojne obaveze moglo da košta do 70 milijardi eura godišnje. Jer, nisu skupi samo instruktori, kasarne i uniforme. To znači i da mladi ljudi ne bi radili, nego bi služili vojsku, a to slabi privredu.
„Ako se razmišlja o vojnoj obavezi, postoji naravno gomila troškova“, kaže Bove. Pored ekonomskih troškova postoji i neka vrsta političkih troškova. Bove je to s kolegama istraživao u jednoj naučnoj studiji.
„Ljudi koji su prisiljeni da služe vojsku kasnije imaju manju povjerenja u institucije.“ On strahuje da bi uvođenje opšte vojne obaveze dugoročno moglo da oslabi demokratiju u Evropi.
Slično misli i Sofija Beš iz Fondacije Karnegi: „Ako političari proguraju vojnu obavezu, uprkos otporu stanovništva – ljudi bi mogli da glasaju za neku stranku samo iza jednog razloga (zato što je protiv vojnog roka, prim. red.) naročito u djelovima stanovništva koje je direktno pogođeno vojnom obavezom, dakle među mladima, ali i njihovim roditeljima.“
Finska i Švedska kao uzor
Zemlje koje razmišljaju o uvođenju vojne obaveze trebalo bi da se ugledaju na Fince, smatra Beš. „Oni su nešto kao zlatni standard i imaju dugu tradiciju vojne obaveze.“ Finska je 2023. postala članica NATO, dakle donedavno je u vojnom smislu bila prepuštena sama sebi. „Oni su morali da stvore stvarno veliku rezervu, a to su postigli vojnom obavezom“, objašnjava Beš.
U Finskoj su ljudi veoma motivisani za služenje vojnog roka i potom u rezervi. To je presudno, kaže Beš. „Najprije se mora podsticati spremnost na služenje i osjećaj da postoji nešto za šta se isplati boriti.“ Mlade ljude ne možete tek moliti da se bore za svoju zemlju i da možda poginu. „To ne može da se nametne odozgo.“
Preporučeno
Bove hvali švedski model, koji se zasniva na dobrovoljnom služenju. Od svih vojnih obveznika na regrutaciju se pozivaju samo oni koji pokažu da su veoma motivisani. Vojska zatim, tokom brojnih provjera, može da odabere one koji se čine najprikladnijim za služenje vojske pod oružjem. Tako se dobije manje regruta, ali se vremenom stvaraju veoma velike rezerve obučenih vojnika.
