Video
Jedan od problema u svakodnevnom životu jeste to što mnogi od nas žive brzo, rade brzo, misle brzo, bez vremena za bilo šta sporo i postepeno. Vremena nam polako ponestaje i za osnovne radnje kao što je jedenje (objedovanje), pa žvaćemo brzo i gutamo hranu bez mnogo razmišljanja. Na ovaj način živimo stresan, nezdrav način života.
Čim usporite u jelu, pravite prvi bitan korak ka zdravijem životu. Umjesto punu kašiku hrane uzmite manju količinu i žvaćite, grickajte, uživajte u ukusima i osjećaju na nepcu.
Već sad u Beogradu i većim gradovima možete vidjeti da niču „slow food” restorani, gdje se potrošačima, naročito zaposlenim, nude kuvana, nutritivno zdravija jela kao alternativa „fast food-u”. Ovaj pokret je nastao prije dvadesetak godina u Italiji kao neka vrsta inata u odnosu na mejnstrim – brzu hranu. Sve što brza hrana jeste, to spora hrana nije.
Bez obzira na to da li želite da usvojite zdrav način života, postoje neki razlozi koje treba uzeti u obzir kada usporite za stolom.
Postoji veliki broj studija koje potvrđuju da samo ukoliko se jede polako, konzumira se manje kalorija. To je dovoljno da izgubite dvadeset kilograma godišnje bez ikakve druge promjene (npr. biranjem drugih namirnica). Razlog je u tome što je našem mozgu potrebno dvadesetak minuta (od momenta uzimanja hrane) da shvati da smo siti. Ako jedemo brzo, možemo pretjerati preko osjećaja sitosti. Ako polako jedemo, imamo vremena da shvatimo da smo siti i zaustavimo se na vrijeme. Ako usporite i izaberete zdrav obrok, učinićete sebi duplu korist.
Teško je uživati u hrani ako jedete prebrzo. Ako polako jedete ukusnu, a ne toliko zdravu hranu (deserte, pržena hrana, picu, itd), možete osjetiti istu količinu odličnog ukusa, ali sa manjom količinom iste u stomaku. Napravite od običnog obroka gastronomski užitak, a ne nešto što treba što prije „usisati” i preći na nešto drugo.
Ako jedete sporije, bolje ćete sažvakati hranu, što dovodi do boljeg varenja. Varenje počinje već u ustima, pljuvačka sadrži enzime koji počinju da razgrađuju hranu.
Kada jedete polako i svjesno razmišljate o tome, trenirate mozak da obrati pažnju na to šta i kako jedete. Dok jedete razmišljajte o obroku, a ne o tome šta treba da uradite sljedeće. Ova vrsta posvećenosti obroku dovodi do manje stresnih situacija i dugoročne sreće.
Pobunite se protiv brze hrane koja je posljedica brzog načina života. Stres i haos koji iz nje nastaju čine nas nezdravim i nesrećnim. Život je vrijedan življenja, a ne jurcanja na sve strane. Brzo jedenje je ukoliko za minut pojedete 90 grama hrane (ili više). Zalogaji su veliki, hrana se kraće žvaće.
Jedenje srednjom brzinom je ukoliko za minut pojedete 70 grama hrane.
Sporo jedenje je ukoliko za minut pojedete 55 grama hrane (ili manje).
Preporučeno
Osobe koje jedu brzo jedan od glavnih obroka (npr. ručak) prema istraživanjima popiju oko 25 odsto manje tečnosti uz obrok u odnosu na one koji jedu polako (3 dl – 4 dl). Bolja hidratacija osoba koje sporije jedu vjerovatno ima uticaja i na njihov veći osjećaj sitosti i manju želju za hranom jedan sat poslije obroka. Ovo je bitan faktor za osobe na redukcionim dijetama.
