Video
Ministri finansija država članica eurozone danas u Briselu, na sastanku Eurogrupe, razmatraju najnovija makroekonomska i fiskalna kretanja, uključujući inflaciju, finansijsku situaciju država članica i pripremu budžeta za 2027. godinu. Kako se navodi u zvaničnom dnevnom redu Eurogrupe, razgovori dolaze nakon godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke, a u fokusu su ekonomski izgledi i izazovi sa kojima se suočava eurozona.
Prema preliminarnoj procjeni Eurostata, objavljenoj 4. novembra, godišnja inflacija u eurozoni u oktobru je iznosila četiri odsto, u odnosu na 3,8 odsto u septembru. To je nastavak trenda ubrzavanja koji traje od avgusta, kada je stopa inflacije bila 3,2 odsto.
Najveći doprinos rastu cijena ponovo dolazi iz energetskog sektora. Prema podacima Eurostata, godišnja stopa rasta cijena energije dostigla je 20,8 odsto, nakon 18,9 odsto u septembru. Istovremeno, cijene usluga porasle su 3,3 odsto, hrana, alkohol i duvan 1,6 odsto, dok su industrijski proizvodi koji nijesu povezani sa energijom poskupjeli 1,2 odsto.
Podaci pokazuju da se inflatorni pritisak ne širi jednakom brzinom na sve kategorije proizvoda i usluga. Energija je trenutno dominantan faktor ubrzavanja ukupne inflacije, dok su ostale kategorije zabilježile znatno umjereniji rast.
ENERGETSKI ŠOK PONOVO MIJENJA EKONOMSKU SLIKU EVROPE
Posebno zabrinjava brzina kojom rast cijena energije utiče na ukupne troškove poslovanja. Energenti predstavljaju jedan od ključnih ulaznih troškova evropske industrije, a njihovo poskupljenje direktno utiče na proizvodnju, transport, logistiku i cijene brojnih proizvoda.
Najveći izazov imaju energetski intenzivne industrije, poput hemijske, metalurške, čelične, papirne i proizvodnje građevinskog materijala, kod kojih energija predstavlja značajan dio ukupnih troškova. Kompanije koje ne mogu u potpunosti da prenesu povećanje troškova na kupce suočavaju se sa smanjenjem profitnih marži, dok one koje to učine rizikuju slabljenje konkurentnosti i pad potražnje.
Energetski pritisak istovremeno pogađa domaćinstva, jer veći izdaci za električnu energiju, grijanje i gorivo smanjuju raspoloživi dohodak za druge potrebe. Tako se povećanje troškova energije može preliti i na potrošnju, što je posebno značajno za evropsku ekonomiju čiji rast u velikoj mjeri zavisi od domaće tražnje.
Evropska centralna banka je u septembarskim makroekonomskim projekcijama upozorila da bi inflacija mogla dostići vrhunac krajem 2026. godine, prvenstveno zbog posljedica sukoba na Bliskom istoku i rasta cijena energenata. Prema projekcijama ECB-a, prosječna inflacija u eurozoni ove godine mogla bi iznositi tri odsto, dok bi se u 2028. spustila na 2,1 odsto.
Centralna banka, međutim, upozorava da se energetski šok ne mora zaustaviti na neposrednom rastu cijena energenata. Ukoliko kompanije duže budu izložene višim troškovima, dio tog povećanja mogao bi se prenijeti na cijene drugih proizvoda i usluga. To bi značilo da bi inflatorni pritisak mogao potrajati i nakon eventualnog smirivanja cijena na energetskim tržištima.
ECB IZMEĐU INFLACIJE I EKONOMSKOG RASTA
Ubrzavanje inflacije ponovo stavlja Evropsku centralnu banku pred težak zadatak. Njena osnovna obaveza je očuvanje stabilnosti cijena, sa ciljem da inflacija u srednjem roku bude dva odsto. Međutim, rast cijena energije istovremeno komplikuje odluke o kamatnim stopama, jer monetarna politika mora uzeti u obzir i rizik od usporavanja privredne aktivnosti.
Povećanje kamatnih stopa može pomoći u obuzdavanju inflacije kroz smanjenje potrošnje i kreditne aktivnosti, ali istovremeno poskupljuje zaduživanje kompanija i građana, ograničava investicije i može dodatno usporiti ekonomski rast. Sa druge strane, preuranjeno popuštanje monetarne politike nosi rizik da se rast cijena energije i drugih troškova prenese na širi spektar roba i usluga.
ECB u septembarskim projekcijama procjenjuje da će privreda eurozone ove godine rasti 0,9 odsto, nakon čega se očekuje ubrzavanje na 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. godini.
Takve projekcije ukazuju da se od evropske ekonomije očekuje postepen oporavak, ali uz ograničen prostor za greške u monetarnoj politici. Posebno će biti važno da li će se energetski troškovi stabilizovati dovoljno brzo da ne ugroze očekivani rast i dodatno oslabe kupovnu moć stanovništva.
BUDŽETI ZA 2027. GODINU POD PRITISKOM
Pored inflacije, jedan od važnih zadataka današnjeg sastanka Eurogrupe jeste razmatranje budžetskih planova država članica za 2027. godinu. Evropske vlade suočavaju se sa potrebom da zaštite domaćinstva i kompanije od rasta troškova, ali istovremeno moraju voditi računa o javnom dugu, budžetskom deficitu i pravilima fiskalne discipline.
Evropska komisija, u okviru reformisanog okvira ekonomskog upravljanja EU, insistira na održivosti javnih finansija i kontroli rasta javnih rashoda. To je posebno važno u trenutku kada države istovremeno moraju finansirati socijalnu zaštitu, energetsku tranziciju, odbranu i investicije u konkurentnost.
U takvim okolnostima, podrška domaćinstvima i preduzećima koja su najviše pogođena energetskom krizom trebalo bi da bude privremena i ciljano usmjerena, umjesto širokih i dugotrajnih subvencija koje bi dodatno opteretile javne finansije.
Takav pristup proizlazi iz potrebe da se izbjegne ponavljanje situacije iz prethodnih energetskih kriza, kada su brojne evropske vlade izdvajale velika budžetska sredstva za ograničavanje cijena energenata, subvencionisanje računa i direktnu pomoć građanima.
Pitanje je posebno važno za države sa visokim javnim dugom i ograničenim fiskalnim prostorom, jer dugotrajno finansiranje energetskih subvencija može dodatno povećati budžetski deficit i troškove zaduživanja.
Preporučeno
Za evropsku ekonomiju naredni mjeseci biće važni zbog odnosa između tri faktora: cijena energije, inflacije i privrednog rasta. Ukoliko se energetski pritisak nastavi, države će morati da usklade dodatnu pomoć građanima i kompanijama sa očuvanjem budžetske stabilnosti i mjerama koje bi trebalo da podstaknu investicije i konkurentnost evropske privrede.
