Crna Gora je odredila petnaest strateških projekata u oblasti energetike, ukupne vrijednosti 1,38 milijardi eura kojima će konkurisati za sredstva Evropske unije iz Investicionog fonda za Zapadni Balkan (WBIF), ali je problem što ključni projekti nijesu spremni.

Vlada Crne Gore je na 61. sjednici, održanoj 12. decembra 2024, usvojila Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata za sektor energetike. Riječ je o 15 projekata u oblastima proizvodnje energije, snabdijevanja energijom, modernizacije distribucije kroz dalje uvođenje digitalne informaciono-komunikacione tehnologije i povećanja energetske efikasnosti

.

Projekti proizvodnje energije

Proizvodnja energije je oblast za koju treba izdvojiti najviše novca – gotovo polovina 665 miliona od 1,38 milijardi odnosi se na ovu oblast. Čine je šest projekata – po dvije hidroelektrane – Komarnica i Kruševo, i solarne elektrane – Slano i Krupac, te ugradnja još jednog agregata u HE Perućica i nastavak projekta Solari – ugradnje solarnih panela na krovove kuća.

Vlada je objavila listu projekata i šturu informaciju iz koje se da zaključiti da će s ovim projektima konkurisati za novac Evropske unije odnosno, kako je navedeno da će „Evropska komisija, u skladu sa definisanim prioritetima na nivou države, donositi odluke o tome koji će projekti biti finansijski podržani sredstvima iz WBIF-a, kao glavnog mehanizma posredstvom kojeg će biti implementirana finansijska podrška Evropske unije za region, u periodu od 2024. do 2027. godine“.

HE Komarnica je do ove Vladine objave bila problematična iz političkih razloga te su sve aktivnosti zaustavljene još 2022.

Projekat je pokrenut u 41. Vladi premijera Duška Markovića, uz za energetske projekte uobičajenu halabuku dijela opozicije da će brana „uništiti prirodu“ i slično iz uobičajenog vokabulara protiv državnih projekata. Markovićeva Vlada je, nakon sprovedene javne rasprave, usvojila 27. avgusta 2020. koncesioni akt za izgradnju hidroelektrane na Komarnici, kojim je predviđeno da se koncesija dodijeli Elektroprivredi Crne Gore bez objavljivanja javnog oglasa budući da je riječ o akcionarskom društvu u većinskom vlasništvu države. EPCG je već krajem oktobra dostavilo Ministarstvu ekonomije Ponudu za koncesiju, ali se na tom planu u Vladi Zdravka Krivokapića nije ništa događalo, a kao razlog nečinjenja je navedeno da su se promijenili nazivi ministarstava. Onda je dio dokumentacije zastario pa je Vlada tražila da EPCG ažurira dokumenta koja su u međuvremenu istekla. U februaru 2022. otvorena je ponuda EPCG, u martu je Vlada donijela Odluku o koncesiji i prihvatila Nacrt koncesionog ugovora i tu se stalo. 43. Vlada Dritana Abazovića nije preduzimala nikakve korake na projektu, ali ga nije zvanično ni zaustavila. Jedino je tadašnji premijer objavio da je protiv gradnje HE Komarnica. Nastavilo se tako i u 44. Vladi do četvrtka, 12. decembra. Predsjednik odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović saopštio je 12.septembra, u petoj od devet objava stanja u EPCG, da je „projekat je na čekanju“ te da u protekle dvije godine „nijesmo napredovali za 1 mm“. „Ovdje mora Vlada Crne Gore da prelomi, da li će se projekat nastaviti, ili se definitvno odustaje od HE Komarnica“, napisao je tada čelnik EPCG.

Objava Vlade da HE Komarnica stavi na jedinstvenu listu energetskih projekata prvo je formalno oglašavanje Vlade u vezi s ovim projektom od 2022.

Riječ je o troturbinskoj elektrani snage 171,9 MW i očekivane godišnje proizvodnje 213 GWh. Period izgradnje je 2020. procijenjen na sedam godina, a troškovi na 260-290 miliona eura. Sada vidimo da je cijena projekta veća za 10-15% – 315 miliona.

Vlada pored toga što treba da se izjasni da li ova objava znači da se ponovo pokreće s mrtve tačke projekat HE Komarnica mora, ako je odgovor pozitivan, i da završi papirologiju. Projekat još nije spreman jer je u stadijumu 1b što znači da je nedostaje dio tehničke dokumentacije ili saglasnosti odnosno dozvola. (Značenje Vladine kategorizacije pripremljenosti projekata dato je na kraju teksta.)

Pored toga Vlada treba da odluči da li će ovaj projekat finansirati EPCG, kako je odlučeno 2020, ili će u projekat ući i Srbija, što je nezvanično najavljivano, ili se očekuje finansiranje EU ili se smatra da je moguća kombinacija od svega ovoga po malo.

HE Kruševo planirane instalirane snage 82 MW i godišnje proizvodnje 170 GWh, bila je do pred kraj septembra 2024. i politički i u svakom smislu nesporna elektrana. Planirana je na Pivi nizvodno od postojeće HE Mratinje. EPCG priprema još od 2022. dokumentaciju. Iz statusa projekta vidimo da je planska dokumentacija završena, i da se radi tehnička. Troškovi su procijenjeni na 160 miliona.

Solarne elektrane Krupac i Slano su novi projekti u fazi pripreme dokumentacije, ukupne vrijednosti 100 miliona. Iz elaborata procjene uticaja na životnu sredinu koji je EPCG podnijela Agenciji za zaštitu životne sredine može se zaključiti da je SE Krupac planirana kao elektrana ukupne snage 46,96 MW, godišnje proizvodnje 61,68 GWh. Zemljište na kojem je planirana većinski pripada Elektroprivredi. Milutin Đukanović je septembra mjeseca u onoj objavi u devet nastavaka najavo početak radova na SE Krupac već 2025.

O ovim projektima je bilo malo riječi u javnosti osim što su 2021. zvaničnici EPCG saopštavali da bi elektrana na Slanom jezeru trebalo da bude plutajuća i da su „zainteresovane kompanije iz Danske“. SE Slano bi, ako se u projekat krene, bla prva plutajuća elektrana u Crnoj Gori. Valjalo bi pametno odabrati partnere jer Crna Gora s takvim elektranama nema iskustva. Štoviše, EPCG plutajuće elektrane naziva „fenomenom“. I treba dobro izučiti primjer susjedne Albanije gdje je prije tri godine prva plutajuća solarna elektrana u toj zemlju, instalirana na akumulacionom jezeru HE Banja, djelimično potonula u prvim naletima jakog vjetra neposredno nakon puštanja u rad.

Projekat Solari 10000+ je nastavak projekata Solari 500+, Solari 3000+ i Solari 5000+ u kojima EPCG preko kompanije-kćerke ugrađuje solarne panele na kuće. Ovaj projekat kao i dogradnja HE Perućica instaliranjem još jednog agregata su, prema vladinoj kategorizaciji, u potpunosti spremni. To znači da sada sve zavisi od umijeća Crne Gore da ove projekte predstavi evropskim partnerima i za njih isposluje dobar finansijski aranžman.

Projekti snabdijevanja energijom

Projekti snabdijevanja energijom, s jedinstvene liste energetskih projekata, sadrže ključni projekat energetske interkonekcije između Italije, Crne Gore, BiH i Srbije, 400 kilovoltnim dalekovodom, više projekat 110 kilovoltnih dalekovoda unutar Crne Gore i odgovarajućih trafo stanica, program mrežnog upravljanja snabdijevanjem (CGES), priključenje obnovljivih izvora energije, Jadransko-jonski gasovod i rekonstruciju rezervoara goriva u Lipcima, Baru i Bijelom Polju. Ukupna vrijednost je više od pola milijarde eura.

Što se tiče međudržavne interkonekcije, taj projekat je već naveliko predmet sufinansiranja Evropske unije preko Investicionog fonda za Zapadni Balkan i drugih investitora. Tu ne bi trebalo očekivati bilo kakve probleme sa strane EK. Moguće probleme je moguće očekivati na strani Crne Gore s obzirom na nepripremljenost projekata. Prema Vladinoj tabeli ni jedan nije ni blizu okončanja s naše strane.

Crna Gora inače, a to je suštinski problem, u svim energetskom projektima Investicionog fonda za Zapadni Balkan učestvuje manje nego bilo koja druga država regiona osim BiH. Srbija je u 22 projekta, Albanija u 20, Sjeverna Makedonija u 18, Kosovo u 14 i na kraju u Crna Gora sa učešćem u 12 projekata i Bosna i Hercegovina s učešćem u 11 projekata. Ovdje valja naglasiti da je od 12 projekata u kojima je Crna Gora polovina zajedničkih, odnosno projekata s drugim državama, najčešće energetske interkonekcije. Dva od navedenih crnogorskih projekata okončana su još 2017.

Ostali dalekovodi, 110 kilovoltni i trafo stanice ne spadaju direktno u međudržavnu interkonekciju i za njihovo eventualno finansiranje sredstvima WBIF će biti potrebno uložiti truda.

Priča o Jadransko-jonskom gasovodu je nakon nekoliko godina zatišja ponovo aktueliziovana nakon strateških promjena unutar EU koja je nakon ruske agresije na Ukrajinu počela da se okreće drugim izvorima.

Trasa Jadransko-jonskog gasovoda kroz Crnu Goru važna je jer je to konekcija BiH i južnog i zapadnog dijela Hrvatske sa Fierom u Albaniji gdje je čvorište sa gasovodom od Azerbejdžana. Dionica kroz Crnu Goru duga je 96 km i 2021. je procijenjena na 210 miliona. Budući da Crna Gora nema ni infrastrukturu za gas niti iskustvo s ovim energentom. Ukoliko bude odluke da ovaj projekat bude finansiran biće to iz geostrateških razloga. Cijena od 210 miliona iz 2021. danas je svakako znatno uvećana.

Skladišta nafte i naftnih derivata u Baru, Lipcima i Bijelom Polju ne djeluju kao projekti za koje je realno očekivati podršku EU.

Prema tome, ključni izazov u ovoj oblasti biće pripremiti odnosno završiti projekte interkonekcije do onog nivoa koji je potreban za konkurisanje za sredstva EU.

Projekat pametne mreže

Projekat pametnih mreža čiji je cilj ugradnja novih tehnologija u proces distribucije kako bi bila povećana efikasnosti i pouzdanosti sistema i njegova ekonomičnost mogao bi biti relativno lako dobiti sredstva EU. Dva su razloga za to: nije riječ o velikim sumama kao u slučajevima proizvodne i prenosa energije i to su politike – pametnih rješenja i dekarbonizacije – koje Evropska unija snažno podržava. CEDIS bi mogao iskoristiti iskustvo BiH čiija je elektroprivreda je za ugradnu pametnih mreža uspjela da dobije povoljan kredit od 60 miliona eura uz pola miliona granta za Studiju izvedivosti.

Energetska efikasnost

Projekat povećanja energetske efikasnosti jedan je od prvih energetskih projekata konji je sprovođen u više država Zapadnog Balkana otkako je 2013. pokrenut.

Crna Gora je i ranije dobijala i sada dobija podršku za projekte rekonstrukcija javnih i stambenih zgrada s ciljem povećanja energetske efikasnosti. Posljednji ugovor u ovoj oblasti potpisan je 5. decembra za domove zdravlja u Herceg Novom i Baru. Svjetska banka je ove godine odobrila Crnoj Gori kredit od 31 milion eura za dekarbonizaciju u nastavak programa energetske efikasnosti.

Vlada je u ljeto 2023. pokrenula projekat „Energetski efikasan dom“ čiji je cilj smanjenje troškova grijanja i povećanje komfora u domaćinstvima, ostvarivanje značajnog smanjenja emisija ugljen dioksida kao i razvoj tržišta efikasnih sistema za grijanje i hlađenje u Crnoj Gori. U okviru Programa građanima su za poboljšanje energetske efikasnosti kuća ponuđeni beskamatni krediti do 10.000 eura na šest godina otplate.

Iako još nema podataka o implementaciji ovog programa, energetska efikasnost ukupno je jedan od boljih segmenata energetske politike.

Značenje Vladinih oznaka stadijuma spremnosti projekta

Vlada u tabeli objavljuje i stadijum spremnosti projekta kategorisanih od nivoa 2c, koji podrazumijeva projekte daleko od početka realizacije jer za njih tek treba srediti prostorno-plansku dokumentaciju i riješiti imovinsko-pravne odnose do nivoa 1a, koji podrazumijeva projekte spremne za javni tender.

Grupa 1a – Projekti sa spremnom tehničkom dokumentacijom, spremni za pripremu ili sprovođenje tenderskog postupka;

Grupa 1b – Projekti čija je priprema tehničke dokumentacije u toku i koji su nakon pripremljene tehničke dokumentacije spremni za tenderski postupak, ili kojima nedostaju određene konačne saglasnosti/dozvole;

Grupa 2 – Spremni za pripremu tehničke dokumentacije

Grupa 2a – Projekti sa završenom planskom dokumentacijom i riješenim imovinsko-pravnim pitanjima;

Grupa 2b – Projekti sa završenom planskom dokumentacijom, a rješavanje imovinsko-pravnih pitanja je u toku ili imovinsko-pravna pitanja nisu riješena;

Grupa 2c – Projekti sa nedostacima u prostorno planskoj dokumentaciji, a rješavanje imovinsko – pravnih pitanja je u toku ili nisu riješena.