Za pomoćnike direktora predviđeni su rukovodioci četiri organizacione jedinice: Sektora za monitoring životne sredine, Sektora za zaštitu prirode, Sektora za izdavanje dozvola i saglasnosti, i Sektora za upravljanje projektima i informacionu podršku za međunarodno i nacionalno izvještavanje u životnoj sredini.

Prema informacijama do kojih je došla naša redakcija, Pravilnikom je precizno određeno da direktor treba da ima četiri pomoćnika, od kojih svaki pokriva ključne segmente rada Agencije. Međutim, Gazdić, koji je direktor ove institucije od 2021. godine, ali nije inicirao niti jedno od ovih imenovanja. Sve vrijeme ignorišući ovu (zakonsku) odredbu, on je za svog mandata praktično uspostavio specifičan model samostalnog upravljanja koji zakon ne prepoznaje.

Preciznije, sva četiri pomoćnika direktora moraju imati VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, najčešće fakulteta iz oblasti prirodnih ili tehničko-tehnoloških nauka. Za izbor na takvo mjesto, moraju takođe imati najmanje dvije godine radnog iskustva na rukovodećim pozicijama, ili pet godina na poslovima vezanim za resor kojim rukovode. Moraju imati potvrdu o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima, da znaju engleski jezik i koriste kompjuter. S druge strane, imaju obavezu da rukovode radom sektora na čijem su čelu, koordiniraju i organizuju zaposlene, te vrše poslove po nalogu direktora kome direktno odgovaraju za svoj rad.

Od pomenuta četiri, trenutno tri sektora imaju rukovodioce, ali ne na nivou koji predviđa sistematizacija. Naime, sektori za monitoring životne sredine, za zaštitu prirode i za izdavanje dozvola i saglasnosti imaju svoje koordinatore, a to su Lidija Šćepanović, Lidija Rajković-Mitrović i Stanislava Lazarević. Četvrti sektor za upravljanje projektima i informacionu podršku za međunarodno i nacionalno izvještavanje životnoj sredini, nema ni koordinatora.

Iako za imenovanja na pozicije direktora i njegovih pomoćnika postoji i nadležnost resorna – u ovom slučaju Ministarsva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera na čijem je čelu Damjan Ćulafić – na ovaj slučaj nisu reagovali. Umjesto da precizno definiše i kazni očigledno nepoštovanje sistematizacije, ono je na sve ostalo potpuno pasivno, te dopustilo da direktor funkcioniše bez neophodne interne kontrole.

Povezani članci

Politika

UP od sjutra bez tri pomoćnika direktora: Namjerno ili slučajno obezglavljivanje policije

Politika

ZAKONSKE OBAVEZE: Vlada da vrati Brđanina za direktora policije, u slučaju da se on povuče neko od rukovodilaca organizacionih jedinica mora biti v.d.

Hronika

Raspisan konkurs za izbor tri pomoćnika direktora Uprave policije

Zbog toga smo zatražili odgovore direktno od ovog ministarstva i njegovog prvog čovjeka. Ćulafića smo pitali da li će i dalje tolerisati upitni rad direktora Gazdića, koji od 2021. godine nije imenovao svoje pomoćnike; zbog čega se Gazdiću dozvoljava potencijalno kršenje zakona u produženom trajanju – s obzirom na to da Pravilnik ima zakonsku snagu; da li je saglasan s time da je direktor Agencije praktično preuzeo sve nadležnosti; i da li će Gazdić biti smijenjen ako se utvrde eventualne nezakonitosti u njegovom radu. Odgovori ni na jedno od pitanja nijesu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Zbog toga se nameće logično pitanje: da li je direktor Milan Gazdić zaista izvan bilo kakve zone odgovornosti, te da li mu je omogućeno da ignoriše pravila koja važe za sve druge institucije?

Uz sve to, u situaciji kada ne postoje pomoćnici direktora, ostaje potpuno nejasno kako se donose ključne odluke u Agenciji. Da li direktor samostalno odlučuje o svim pitanjima? Jer, ako je to tačno, onda je riječ o direktnom primjeru centralizacije moći i urušavanja institucionalnih mehanizama koji bi trebalo da obezbijede transparentnost i efikasnost rada Agencije.

Pravni stručnjaci ukazuju da ovakva praksa može predstavljati ozbiljno kršenje načela dobrog upravljanja, jer svaka institucija mora da funkcioniše u skladu sa važećim propisima i pravilnicima. Takođe, postojanje pomoćnika nije samo formalnost, već oni imaju jasne nadležnosti i odgovornosti koje sprečavaju monopolizaciju moći i njeno koncentrisanje u rukama samo jedne osobe.

S ozbirom na to da se ni resorno ministarstvo ni Vlada nijesu oglašavali zbog ovakvih nepravilnosti, postavlja se pitanje kako će se ovaj problem uopšte riješiti i da li će iko konačno biti pozvan na odgovornost. To podrazumijeva da resorno ministarstvo preduzme potrebne korake i primora direktora da postupa u skladu sa pravilnikom ili, pak, inicira njegovu smjenu. I da li će, možda, institucije kojima je posao da nadziru rad državnih organa – poput Upravne inspekcije – reagovati na ovaj očigledan propust, pa čak i kršenje zakona?

Za sada, direktor Agencije očigledno može i smije da funkcioniše bez ikakvog nadzora, da ignoriše obaveznu sistematizaciju i principe dobrog upravljanja državnim institucijama.

Ukoliko se ovaj slučaj brzo ne riješi, otvoriće se ozbiljna sumnja ne samo u efikasnost ministra Damjana Ćulafića i njegovu sposobnost da kontroliše vlastite službenike, već i u postojanje mnogo sličnih slučajeva u svim institucijama državne uprave.