Video
,,Biće dozvoljene kese do 15 mikrona, to su one tanje kese u kojima se obično pakuje voće, povrće, sir, kajmak. Dok kese preko 50 mikrona će biti dozvoljene, to su deblje kese koje dobijemo kad kupujemo odjeću i obuću, te kese će biti dozvoljene, međutim, proizvođači tih kesa će plaćati određenu nadoknadu za te kese. Novac od te nadoknade će se uplaćivati u fond za zaštitu životne sredine, odnosno Eko fond, i ta sredstva, od naknade tih kesa će se koristiti za neke kampanje podizanja ekološke svijesti građana, u svakom slučaju ta sredstva mogu jedino da se koriste u ekološke svrhe”, rekla je Mišnić.
Pošto trenutno ne postoji alternativa, ostaće u upotrebi te tanje kese za pakovanje voća i povrća, objašnjava Višnjić, one se ipak mogu razgraditi, što je važno, kako kaže, jer Crna Gora ima veliki problem sa odlaganjem plastike.
,,Pored zabrane upotrebe plastičnih kesa, koje stupa na snagu 20.oktobra, pojedini plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu su, takođe, zabranjeni, kao što su štapići za uši, osim štapića za uši koji se koriste u medicinske svrhe, plastični pribor za jelo, tanjiri, kašike, slamčice, plastične čaše za piće, kao i plastične posude za hranu i piće od ekspandiranog polistirena”, naglasila je Mišnić.
Cilj je bio da se u prirodi nađe manje plastičnog otpada, poručuje Višnjić, te za sve ovo proizvode koji će podleći zabrani upotrebe, kako kaže ona, postoji alternativa u vidu kartonske ambalaže ili drugih biorazgradivih materijala.
,,Uglavnom su pozitivni komentari, jer svima nama je zajednički cilj da nam životna sredina bude zdrava,jer svima nama koristi zdrava životna sredina, međutim, malo ima negativnih komentara što se tiče privrednika, međutim na usvajanje ovoga Zakona se čekalo dvije godine, tako da se o novinama i izmjenama priča odavno”, ističe Mišnić.
Privrednici su imali period od pola godine, podsjeća Mišnjić, te su privrednici imali dovoljno vremena da se prilagode novinama.
Oblast upravljanja otpadom je komplikovan proces, ali, ističe Mišnjić, Crna Gora u okviru poglavlja 27 se obvezala da će svoje zakonske regulative uskladiti sa evropskim,i, nada se da će ova zabrana bitijedan koraka ka uspješnom zatvaranju tog poglavlja.
Preporučeno
,,Kazne nijesu male, kreću se od 1 000 do 40 000 eura. Kaznenu politiku sprovodi Tržišna inspekcija, ona je nadležni organ za kontrolu kršenja zabrana, kazniće se i privredno društvo, u slučaju da odstupi od ove zabrane, kao i odgovorno lice u tom privrednom društvu”, zaključila je Mišnić.
