Evropska unija ulazi u period u kojem će se istovremeno morati baviti sa dvije stvari: kako primiti nove članice i kako prilagoditi vlastiti sistem da bi sa više od 30 država mogla efikasno da funkcioniše.

To više nije samo tema evropskih think-tankova. Evropski parlament je u martu 2026. usvojio izvještaj o strategiji proširenja u kojem navodi da pripreme moraju teći paralelno u EU i državama kandidatima, kako bi se obezbijedilo efikasno funkcionisanje proširene Unije. Parlament istovremeno traži institucionalne reforme i veću sposobnost EU da donosi odluke.

U međuvremenu, Evropska komisija je saopštila da su države članice pristale da počnu izradu pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Komisija navodi i da je Albanija u julu 2026. zatvorila prva tri pregovaračka poglavlja, dok su ovog ljeta otvoreni prvi klasteri pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom.

Drugim riječima, proširenje više nije samo dugoročna evropska ambicija. Proces je ponovo postao konkretna institucionalna obaveza Brisela.

VEĆA EU, DRUGAČIJA PRAVILA

Jedno od ključnih pitanja buduće EU biće način donošenja odluka.

Savjet EU danas koristi kvalifikovanu većinu kao osnovni način glasanja u većini zakonodavnih oblasti. Kod tog sistema odluka prolazi kada za nju glasa najmanje 55 odsto država članica, koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU. Za osjetljive oblasti i dalje se traži jednoglasnost, što svakoj članici daje mogućnost blokade. Među tim oblastima su, između ostalog, članstvo u EU, dugoročni budžet i veliki dio zajedničke spoljne i bezbjednosne politike.

Sa 30 ili više članica, pitanje veta i sposobnosti donošenja odluka postaje još značajnije.

Evropski parlament zato traži da se u pojedinim međukoracima pristupnog procesa ukine jednoglasnost i uvede kvalifikovana većina. Konkretno, Parlament predlaže da se kod odluka o otvaranju i zatvaranju pojedinačnih pregovaračkih klastera i poglavlja ne zahtijeva saglasnost svih država članica.

To ne znači da bi sama odluka o prijemu nove države automatski bila donesena kvalifikovanom većinom. Članstvo u EU i dalje zahtijeva jednoglasnost država članica. Prijedlog Parlamenta odnosi se prije svega na određene međukorake pregovaračkog procesa.

Za Crnu Goru je to važno jer bi eventualna promjena pravila mogla uticati na način na koji će se odvijati završna faza njenog pristupnog procesa.

EPC: PROŠIRENJE I REFORMA MORAJU IĆI ZAJEDNO

European Policy Centre ovu dilemu posmatra šire.

U analizi A Test of Times: Permachange through enlargement and EU reform EPC zaključuje da proširenje i unutrašnja reforma EU treba da budu tretirani kao dva povezana procesa. Autori navode da EU mora prilagoditi svoje funkcionisanje ako želi da održi obećanje kandidatima i istovremeno izgradi Uniju sposobnu da odgovori na buduće krize. Buduću Uniju pritom eksplicitno posmatraju kao EU sa 30 i više članica.

EPC ne zagovara model po kojem bi se prvo završila reforma EU, pa tek onda proširenje. Njihov pristup je da se oba procesa odvijaju paralelno i postepeno.

U analizi se razmatra više mogućih scenarija – od postepenog proširenja uz paralelne reforme do šireg talasa proširenja ukoliko bezbjednosna situacija u Evropi zahtijeva bržu integraciju kandidata. Istovremeno se upozorava da bi ubrzani model morao biti praćen rješavanjem problema demokratskog nazadovanja i reformskih nedostataka.

EPC je u martu 2026. dodatno razvio koncept „Thinking Enlarged“ – ideju da se države kandidati ne tretiraju samo kao zemlje koje treba da ispune acquis, već kao buduće članice koje treba ranije uključivati u evropske rasprave o politikama.

Prema EPC-u, kandidati bi trebalo ranije da budu uključeni u razgovore o klimatskoj politici, digitalnom upravljanju, spoljnoj politici, konkurentnosti i vladavini prava.

Time se mijenja perspektiva procesa proširenja: buduće članice ne bi trebalo samo da čekaju pred vratima EU, već da se postepeno uključuju u evropski politički prostor.

NAJNOVIJA ANALIZA EPC: EU NIJE SPREMNA ZA PROŠIRENJE

Još direktniji je najnoviji rad EPC-a, objavljen 1. septembra 2026, pod naslovom Unready For Enlargement: And What The European Union Should Do About It.

Autor Andrew Duff, akademski saradnik EPC-a i bivši poslanik Evropskog parlamenta, polazi od pitanja institucionalne spremnosti EU za više od 30 članica. Njegova teza je da politička podrška proširenju nije dovoljna ako se istovremeno ne riješe problemi u funkcionisanju institucija.

Duff predlaže paket promjena koji obuhvata ubrzavanje pristupnog procesa, racionalizaciju sastava Evropskog parlamenta, smanjenje veličine Evropske komisije, izradu novog odbrambenog ugovora i formiranje evropskog savjeta za bezbjednost.

Jedna od najvažnijih ideja odnosi se na takozvanu „passerelle“ klauzulu – mehanizam iz evropskih ugovora koji omogućava da se u određenim oblastima pređe sa jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu bez klasične izmjene ugovora. EPC smatra da bi njenu primjenu trebalo olakšati i proširiti.

To je politički osjetljivo jer bi značilo smanjenje mogućnosti pojedinačne države da blokira odluku u oblastima u kojima se sada traži jednoglasnost.

”PASSERELLE” OTVARA PITANJE VETA

Evropski ugovori već predviđaju mogućnost korišćenja „passerelle“ klauzula. One omogućavaju prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na kvalifikovanu većinu u određenim oblastima, ali Evropski savjet mora djelovati jednoglasno, dok Evropski parlament mora dati saglasnost. Nacionalni parlamenti imaju mogućnost da spriječe stupanje takve odluke na snagu u propisanom roku.

Upravo zbog toga ovaj mehanizam predstavlja jedno od ključnih pitanja buduće institucionalne reforme: EU bi za smanjenje jednoglasnosti u pojedinim oblastima morala prvo postići širok dogovor među sadašnjim članicama.

Za proširenje je to važno jer će veći broj članica povećati broj država koje učestvuju u procesu donošenja odluka, pa će način sprečavanja blokada postati još značajniji.

KO ĆE IMATI MJESTO U KOMISIJI, A KO U PARLAMENTU?

Broj država mijenja i pitanje evropskih institucija.

Sa 30 ili više članica, pitanje sastava Evropske komisije postaje posebno osjetljivo. Evropski ugovori već predviđaju mogućnost Komisije koja bi imala manje članova od broja država članica.

U dokumentu Savjeta EU o pripremi proširenja navodi se da bi Unija sa više od 30 članica otvorila pitanje sastava institucija, uključujući Komisiju. Ugovori već omogućavaju model u kojem Komisija ima manje članova od broja država, ali države članice do sada nijesu napustile sistem po kojem svaka država ima svog komesara.

EPC sada otvoreno predlaže smanjenje veličine Komisije.

Za male države poput Crne Gore to otvara pitanje kako bi se u takvom modelu obezbijedila ravnopravna zastupljenost članica.

Slična dilema postoji i u Evropskom parlamentu. Više država znači veći broj poslanika, ali istovremeno postoji gornja granica veličine Parlamenta i potreba da se održi ravnoteža između zastupljenosti stanovništva i zastupljenosti država.

Evropski parlament zato u svojoj rezoluciji o proširenju posebno navodi potrebu da se razmotri sastav Komisije, veličina Parlamenta i sistem rotirajućih predsjedavanja Savjetom EU.

NOVAC ĆE BITI DRUGA VELIKA BITKA

Institucionalna reforma nije jedini problem. Drugo veliko pitanje biće novac.

Ulazak novih članica mijenja raspodjelu sredstava iz evropskog budžeta, prije svega kroz kohezionu i poljoprivrednu politiku. Evropski parlament proširenje direktno povezuje sa reformom višegodišnjeg finansijskog okvira i prilagođavanjem evropskih politika kako bi proširena Unija mogla normalno da funkcioniše.

Za Crnu Goru je ovo posebno važno jer bi u slučaju članstva pristupila punom sistemu evropskih finansijskih instrumenata u trenutku kada će EU imati i nove prioritete – od odbrane i bezbjednosti do konkurentnosti, energetike i podrške Ukrajini.

EPC u okviru koncepta „Thinking Enlarged“ traži da se države kandidati ranije uključe u evropske programe i politike. U preporukama za 2026. posebno se navodi potreba da budući evropski budžet zaštiti finansiranje civilnog društva u državama kandidatima, ali i da kandidatima omogući raniji pristup pojedinim instrumentima vezanim za zelenu tranziciju i konkurentnost.

CRNA GORA BI MOGLA POSTATI ČLANICA U TRENUTKU PREUREĐIVANJA EU

Za Podgoricu ovo nije samo institucionalna teorija.

Evropska komisija je ove godine saopštila da su države članice pristale da počnu izradu pristupnog ugovora sa Crnom Gorom. Komisija navodi da je crnogorski proces značajno napredovao, dok je Albanija zatvorila prva tri poglavlja, a Ukrajina i Moldavija otvorile prve klastere.

Evropski parlament navodi da Crna Gora ima cilj da pregovore završi do kraja 2026. godine, dok Albanija cilja kraj 2027. godine, uz insistiranje da proširenje ostane zasnovano na zaslugama i sprovedenim reformama.

Ako se taj raspored ostvari, završetak crnogorskih pregovora mogao bi se vremenski poklopiti sa periodom u kojem EU počinje ozbiljnije da mijenja vlastiti institucionalni sistem.

Crna Gora zato neće pregovarati samo o tome kako da se uklopi u postojeću EU. Pregovaraće u trenutku kada se sama EU priprema da promijeni dio pravila po kojima funkcioniše.

ŠTA TO ZNAČI ZA BUDUĆU EU?

EPC upravo u tome vidi širi izazov. Njihova Task Force za budućnost proširenja bavi se pitanjem može li EU ostvariti ambiciju od 30 i više članica, uz promjene u glasanju, raspodjeli mjesta, institucijama i evropskim politikama.

Evropski parlament, s druge strane, insistira da unutrašnja reforma ne smije postati izgovor za odlaganje članstva država koje ispune kriterijume. Njegov stav je da se EU i kandidati moraju pripremati paralelno.

Time se otvara jedno od ključnih pitanja evropske politike u narednim godinama:

Da li prvo reformisati EU pa onda primiti nove članice – ili proširenjem istovremeno natjerati Uniju da se reformiše?

Za Crnu Goru će odgovor biti od neposrednog značaja.

Jer ako završi pregovore kako je planirano, neće ulaziti u Evropsku uniju kakvu danas poznajemo.

Ulaziće u Uniju koja se upravo priprema za više od 30 članica – i koja zbog toga mora da preispita način na koji odlučuje, raspoređuje novac i organizuje svoje institucije.

TEKST JE IZRAĐEN U OKVIRU PROJEKTA “ŠTA GRAĐANI DOBIJAJU ULASKOM CRNE GORE U EVROPSKU UNIJU“, KOJI JE PODRŽAN OD FONDA ZA PODSTICAJ MEDIJSKOG PLURALIZMA MINISTARSTVA – MINISTARSTVA KULTURE I MEDIJA CRNE GORE.