Video
Ona je, kažu naši sagovornici, mogući kandidat uslovnog pomirenja Demokrata i DPS-a na kojem će međunarodna zajednica pokušati da insistira. Uljarević, tvrde sagovornici portala Standard, ima dobre kontakte u međunarodnim krugovima i više od dvadeset godina iskustva rada u NVO sektoru.
Da li je i to bila tema nedavnog sastanka evropskog diplomate Miroslava Lajčaka sa Aleksom Bečićem nije poznato, ali je indikativno da se od tada Demokrate drugačije očituju na neke probleme. Pa i činjenica da su izdržale veliki pritisak i da su glasali za pad Vlade Dritana Abazovića ukazuju na neku vrstu dogovora, jer je bilo očigledno da je lider DF-a Andrija Mandić dobio zadatak iz Beograda da pošto-poto sačuva jedinstvo bivše parlamentarne većine, nudeći sve za tu ociju.
Više pokušaja da dobijemo potvrdu ove priče od direktorice CGO nije urodilo plodom. Uljarevićka se nije javljala na broj poznat redakciji Standarda. Tako nijesmo ni mogli dobiti potvrdu ove vijesti.
S druge strane, više stranačkih prvaka već je odbacilo mogućnost da NVO aktivistkinja preuzme Vladu i dovede je do izbora. Demokrate su za sada bez komentara, ali je lider Aleksa Bečić još jednom odbacio mogućnost saradnje sa DPS-om.
Lider PzP Nebojša Medojević bio je jasniji i plastičniji u svojoj ocjeni.
“Najava da se budući mandatar crnogorske vlade traži i među šefovima u NVO sektoru je samo nastavak politike tzv. duboke države i njenih eksponenata u Crnoj Gori, jer je cilj da se opet spriječi formiranje stabilne vlade od partija koje su dobile poslednje parlamentarne izbore, rekao je Medojević.
Pulen Andrije Mandića i poslanik DF-a Jovan Vučurović je takođe bio jasan.
“Sada treba da se pojavi neka fantomska NVO ili neko iz toga sektora da bi ga ili da ga postavi neka strana ambasada. To apsolutno nije prihvatljivo. I msilim da Crna Gora mora da izađe iz jedne takve matrice”, rekao je Vučurović.
Iz GP URA ponavljaju mantru od pada Vlade je loptica sada u dvorištu Demokrata i DPS-a, te da je na njima da se dogovore.
“U ovom trenutku što mi znamo nije bilo poziva na pregovore. Naš stav je jasan, možemo da se dogovoramo oko vanrednih parlamentarnih izbora, možemo da se dogovoramo oko deblokade pravosuđa, oko rješenja za VDT, Sudski savjet…. Što se tiče Vlade to je pitanje za Demokrate, i DPS koji čine novu parlamentarnu većinu”, rekao je Zoran Mikić iz GP URA.
Šef poslaničkog kluba SNP Dragan Ivanović ukazuje da je ideja o formiranju tehničke vlade, kojom bi rukovodila nestranačka ličnost, prijedlog koji dolazi iz medijske kuhinje.
“Meni se čini da posebno koncern Vijesti forsira tu priču, onda nema potrebe da se dešavaju ni izbori, niti da se borimo za pozicije”, kaže Ivanović.
Kada se sve podvuče čini se da će pokušaj da Uljarevićka bude najmanji zajdnički sadržalac i adut za pomirenje biti neuspješan. Ipak ne treba pocijeniti međunarodnu zajednicu i moć ubjeđivanja, ali ni želju Denmokrata da opet budu miljenici Zapada.
U međuvremenu treba podsjetiti da za međunarodne partnere ulazak DF-a u vladu i dalje nije opcija, uprkos naporima tog saveza da se kriza riješi resetovanjem odnosa i rekonstrukcijom Abazovićeve Vlade, kako bi se kako su kazali kvalitetno pripremili vanredni parlamentrani izbori.
To su potvrdili u subotu iz Stejt departmenta, navodeći za Glas Amerike da SAD ne smatraju DF partnerom, zato što “ne podržavaju evropske vrijednosti, u šta spada i kritički odnos prema ruskoj agresiji protiv Ukrajine i nijesu pokazali liderstvo ili spremnost da postignu napredak u ključnim reformama potrebnim za pristupanje EU”.
Nakon što je u petak u Skupštini Crne Gore glasovima 51 poslanika izglasano nepovjerenje Vladi Dritana Abazovića, ostavljen je prostor za nove političke kalkulacije, ko bi sa kim mogao da formira prelaznu vladu, jer trenutno niko nema većinu za takvo nešto.
Predsjednik države Milo Đukanović, mandatara za sastav nove vlade trebalo bi da predloži u roku od 30 dana, odnosno najkasnije do 18. septembra, eventualno do 19. septembra, ako se ima u vidu da je glasanje bilo poslije ponoći, odnosno 20. avgusta.
Preporučeno
