Crnogorska javnost danima je čekala da se oglase iz državnog vrha i saopšte da li će podržati ili kosponzorisati Rezoluciju o Srebrenici. I dok smo ovo prvo dočekali od premijera Milojka Spajića, ovo drugo je za crnogorsku vlast bilo previše.

No, samo par dana nakon izjave premijera o podršci Rezoluciji, i sama podrška je pala pod znak sumnje, pa je Vlada kao grom iz vedra neba odlučila da reaguje na već usaglašeni tekst Rezolucije sa dva amandmana. Ništa to ne bi bilo čudno da se amandmanski reaguje, no u ovom slučaju je potpuno nejasno zašto.

Iako Vlada sa dva amandmana insistira da individualnoj krivici i poštovanju Dejtonskog sporazuma, postavlja se pitanje zašto, kad ni jednog ni drugog nema u Rezoluciji koja ne pominje kolektivnu krivicu nekog naroda kao ni Dejtonski sporazum.

Kao opravdanje za ove amandmane navode da će oni doprinijeti regionalnoj stabilizaciji, s tim što u Vladi ne ističu da ovakvo njihovo djelovanje je direktno na štetu Srebreničkih žrtava, i svakako po ukusu Aleksandra Vučića i Milorada Dodika.

Upravo narativ predsjednika Srbije prethodnih dana kojim je uporno imputirao svom narodu, počinjeni genocid se zapravo ne pominje u Rezoluciji u kojoj se nigdje ne ističe da je neki narod ili nacija kriva za počinjeni genocid.

Ovim amandmanima Vlada zapravo daje benzin za zapaljivu retoriku Vučića i jasno staje na njegovu stranu, okrećući leđa žrtvama.

Baš kao i za glasanje za prijem Kosova u Savjet Evrope na koje se čekalo danima, Vlada je juče napravila novu vanjsko političku vratolomiju pokušavajući da se dodvori Vučiću.

Ovako nešto zapravo i ne čudi kad se pogledaju izjave Andrije Mandića od prije nekoliko dana kada je javno prozvao premijera Milojka Spajića da bi glasanjem za Rezoluciju o Srebrenici naštetio srpskom narodu, te da bi žarko želio da čuje njegovo lično mišljenje.

“Kao što sam na početku rekao po Spajićevom povratku iz Berlina hitno ću inicirati razgovore sa njim, ali i sa cijelom parlamentarnom većinom kako bi postigli dogovor koji će biti prihvatljiv za sve. Moramo gledati u budućnost, a ne konstantno otvarati rane iz prošlosti”, rekao je Mandić.

Da li se u međuvremenu čuo ili sreo sa Spajićem iz jučerašnjeg saopštenja Vlade o podnošenju amandmana nije teško zaključiti.

Opasni narativ koji sada Vlada CG sprovodi objasnio je profesor na Univerzitetu Džon Hopkins Siniša Vuković koji je u izjavi za Pobjedu rekao da svaki put kad neko iz vlasti u želji da opravda svoju podršku bilo kakvoj inicijativi kojom bi se zauzeo decidan stav o genocidu u Srebrenici to opravda tezom da je to zločin za koji je individualizovana krivica, a ne krivica bilo kojeg naroda, zapravo imputira da tom individualizacijom želi amnestirati sistem koji stoji iza tog zločin.

Vuković je istakao da ako već žele da opravdaju svoju odluku, onda je od krucijalnog značaja da se kaže da je, pored toga što su pojedinci osuđeni za zločin genocida, taj zločin sproveo sistem o kome moraju imati stav.

“Koliko god to bile lako provjerljive činjenice, interesantno je primijetiti da se diskurs oko ove rezolucije još vrti oko narativa koji je nametnut iz Beograda i Banjaluke, kojim se insistiranjem na ovim falsifikatima želi stvoriti kontranarativ da ni jedan narod nije genocidan, i da je već jasno iskazana individualna krivica pojedinaca koji su odgovorni za genocid. Time se taj kontraargument, koji je postao dominantan među vlastima u Crnoj Gori, zapravo želi poslati slika da govoriti o genocidu u Srebrenici nije antisrpski. Međutim, ono što se izbjegava ovim argumetnima i kontraargumetnima je zapravo suština. Prije svega, genocid nije zločin pojedinca, već sistemski zločin. Genocid je zločin sistemskog istrjebljenja jedne društvene zajednice. To nije u stanju da uradi pojedinac po sopstvenom ophođenju, već mu je za to potrebna podrška sistema koji stoji iza tog zločina. Za genocid u Srebrenici, kao i za ostale zločine protiv čovječnosti, etnička čišćenja, i ratne zločine u Bosni i Hercegovini direktno je odgovoran sistem kojim je upravljao Radovan Karadžić, a vojno komandovao Ratko Mladić. Istovremeno, za zločine protiv čovječnosti, etnička čišćenja i ratne zločine na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, direktno je odgovoran sistem kojim je upravljao Slobodan Milošević u Srbiji. Tako da svaki put kad neko iz vlasti u želji da opravda svoju podršku bilo kakvoj inicijativi kojom bi se zauzeo decidan stav o genocidu u Srebrenici to opravda tezom da je to zločin za koji je individualizovana krivica i da nije krivica bilo kojeg naroda, zapravo, imputiraju da tom individualizacijom žele amnestirati sistem koji stoji iza tog zločina. Ako već žele da opravdaju svoju odluku, onda je od krucijalnog značaja da se kaže da je pored toga što su pojedinci osuđeni za zločin genocida, taj zločin je sproveo sistem o kome moraju imati stav”, poručuje Vuković.

No Vlada je očigledno ovaj način Vlada je očigledno odgovorila na indirektne prijetnje Vučića iz Beograda te se jasno okrenula ka zaštiti integriteta Srbije i srpskog naroda, uprkos činjenici da se taj isti narod i ta ista država ne pominju u Rezoluciji.

Ono što još više zabrinjava je i jučerašnje pominjanje Republike Srpske u amandmani koja se, gle čuda ne pominje u Rezoluciji o Srebrenici, gdle Vlada ničim izazvana podržava njih teritorijalni integritet, koji opt uzgred bud rečeno ničim nije ugrožen.

relano gledano on možda i jeste ugrožen ali od strane Milorada Dodika koji prijeti secesijom i pripajanjem Srbiji, što je nemoguće Dejtonskim sporazumom koji crnogorska Vlada tako zdušno podržava.

Izgubljeni između čekića i nakovnja u pokušaju da ostanu privrženi i EU i SAD i Srbiji, skandaloznim amandmanima Vlada je Crnu Goru opet ubacila tama gdje joj nije mjesto, u službu interesa Aleksandra Vučića i Srbije i kontra žrtvama i civilizovanom svijetu.