„Jedan prijatelj mi je jutros rekao: ‘Žoze, ako sjutra padne kiša, bićeš kriv’. Evo, ja večeras idem u London i ako kiša stvarno bude pala, ja ću biti kriv”, u jednom dahu je pričao Specijalni nakon preokreta protiv Njukasla
Preporučeno
Čudesna utakmica, a onda izlaganje od kojeg zastaje dah. Žoze Murinjo sigurno nije najomiljeniji lik u svijetu fudbala, ali zbog ovakvih stvari, zbog te hrabrosti da kaže sve što misli i bez osvrtanja treba mu skinuti kapu.
A, prije svega zbog načina na koji je pokrenuo Mančester junajted poslije dva gola minusa protiv Njukasla već u 10. minutu utakmice i stigao do pobjede (3:2).
Murinjo je vidno razočaran sačekao obavezni razgovor sa voditeljem televizije „BT sport”, a onda otvorio Pandorinu kutiju. Bilo je tu priče o svemu – igračima, poslu, fudbalu, izopačenosti u koju je fudbal dospio, otvorenom lovu na jednog čovjeka, pravoj istini i utakmici s Njukaslom. Poslije ovakvog, šestominutnog izlaganja, mnogi bi trebalo da se zapitaju neke stvari…
„Nisu samo izmjene okrenule utakmicu u našu korist. To je mentalitet ovog tima. Želja, strast i posvećnost”, krenuo je Murinjo, pa nastavio:
„Stalno govorim – niko nije bitan, osim kluba. Nisam u pitanju ja, niti igrači, već klub. U drugom poluvremenu igrači su dali apsolutno sve. Mislim da više ništa od ovog nisu mogli da daju”.
„Znate, imam 55 godina. Ovo je prvi put da vidim to zlo u ljudima, poročnost, lov na jednog čovjeka! Mogu da se nosim s tim, dovoljno sam zreo i mogu da živim s tim. Čini mi se da neke izgovorene riječi nisu upućene čovjeku kojeg love, već jednostavno ne mogu da se pomire s nekim stvarima”, poslao je jasnu poruku Žoze svojim kritičarima, pa dodao:
„Mi smo, zaista, počeli utakmicu jako loše. Paničili smo bespotrebno. Čak sam u nekim momentima pomislio da ćemo sami sebi da damo gol. Nije lako njima (igračima). Nije lako ni meni, ali vjerujem da je život satkan od mnogih iskustava. Neka su nova, neka su deža-vi. Ali, ovakve stvari me čine boljim trenerom, ali i čovjekom. Razumijem sve bolje ljudsku prirodu i industriju u kojoj radim. Volio sam je nekada, volim je i sada. Ali, mnogo toga je drugačije… Previše zla, izopačenosti u nečemu što bi trebalo da bude tako lijepo”.
Bez dodatnih pitanja nastavio je Murinjo da slaže misli…
„Rekao sam, mogu da se nosim s tim. S mnogo tuge. Ali, preživljavam, veliki sam momak”.
{youtube}Ftqk9_HX1E0{/youtube}
A onda je ukazao na to kako se sa cijelom situacijom nose igrači.
„Pogledajte samo kako sve ovo utiče na igrače. Markus Rašford djeluje tužno na terenu, Skot Mektominej preplašeno. Igrači u takvim uslovima prave greške koje nisu normalne. Mnogo puta smo imali dobrih razgovora, ali nikada nismo obećavali pobjede. To, jednostavno, ne može da se obeća. Samo smo obećali jedni drugima da ćemo uvijek dati sve od sebe. Bez straha, bez pritiska, već samo obaveze da damo sve od sebe. Protiv Njukasla smo dali sve od sebe. I ne mogu da kažem da smo imali sreće, jer smo se krvavo borili za sve ovo. Momci su zaslužili ovo. Čak i da nismo postigli treći gol, da je ostalo 2:2 morali bismo da budemo zadovoljni jer smo dali svoj maksimum i to je jedino bitno”.
Interesovalo je voditelja „BT sporta” koliko ima istine u tome da igrači ne žele da igraju za Murinja i kako ih je podigao nakon dva gola minusa?
„To su obične gluposti. Igrači ne igraju za trenera. Ako igraju za trenera, onda oni nisu profesionalci. Jednog dana igraju za jednog trenera, pa im onda dođe nekog koga ne vole i šta, oni treba da igraju loše? To je glupost! Da pitam ja vas – da li vi radite dobro zato što volite svog gazdu i da li biste radili gore kada bi vam došao novi šef”, uzvratio je Murinjo pitanjem i onda dovršio misao:
„Ovdje se ne radi o tome ko igra za trenera, a ko ne. Ono što od igrača tražim jeste da uvijek budu na maksimumu. Bilo je, naravno, određenih korekcija. Sada smo mnogo rizikovali, isprobavali neke nove stvari, išli u različitim smjerovima kako bismo našli pobjedničku formulu. Na kraju smo zasluženo pobijedili”.
Tu se priča nije završila.
„Poslije onih 0:2 na poluvremenu i cijele dinamike lova na jednog čovjeka, vjerujem da je cijela situacija pozitivno uticala na tim. Svi su igrali za klub, ne za jednog čovjeka. Više ne volim ni kada ljudi pomisle na mene, ni kada me pomenu. Jer, igrači nisu igrali za mene, već za tim! Ovo je fudbal, ovo je Mančester junajted”.
Naravno, bilo je priče i o Murinjovoj budućnosti i tome da li će ostati na Junajtedovoj klupi i kada se završi reprezentativna pauza.
„Jedan moj prijatelj mi je jutros rekao: ‘Žoze, ako sjutra padne kiša, bićeš kriv’. Evo, ja večeras idem u London i ako kiša stvarno bude pala, ja ću biti kriv. Ako bude nekih problema oko postizanja dogovora za Brexit (izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, prim. a) opet ću ja biti kriv. I ja moram da budem spreman na sve to. Kao i na ovo zlo, izopačenost i očigledan lov na jednog čovjeka. Sve to u fudbalu je previše. Ali, to je moj život, to je ono što volim, to je moj posao koji toliko volim. I voljeću ga do svog posljednjeg daha. Sve ovo je dio mene”, poentirao je Žoze i otišao.
Mozzartsport
Video