Nakon što je drugi put izabrana na tu funkciju, Fon der Lajen zatražila je od država članica da joj dostave imena po dva kandidata – muško i žensko – jer je njen cilj, kako je sama rekla, da obezbijedi rodno izbalansiranu Evropsku komisiju.
Taj zahtjev je do danas naveliko ignorisan, pa su države koje su dostavile imena potencijalnih komesara do sada slale po jedno ime – najčešće muško.Žena kandidata, za sada, ima samo pet.
Rok da države pošalju predloge ističe poslednjeg dana avgusta, ali je mala šansa da će do sada predloženi kandidati dobiti konkurenciju „iznutra“.
Irska je odmah odbacila taj zahtev, navodeći da je već donijela odluku da pošalje samo jedno ime – aktuelnog ministra finansija Majkla Mekvrata, i da ne bi bilo fer da on napusti izvestan posao radi neizvjesnog mandata.
Irska nije jedina koja razmišlja na taj način. Već sada je jasno da i nekoliko aktuelnih EU Komesara ima podršku matičnih država da nastave da rade taj posao i ni tu neće biti drugog imena.
Potvrđene su kandidature više aktuelnih komesara: Maroš Šefčovič (Slovačka), Valdis Dombrovskis (Letonija), Wopke Hoekstra (Holandija), Tieri Breton (Thierry Breton) (Francuska), Oliver Varhelji (Várhelyi) (Mađarska) i jedna žena Dubravka Šuica (Hrvatska), trebalo bi da zadrže trenutne mandate.
Nakon neuspelog pokušaja da se preseli u Strazbur i postane prvi čovijek Savjeta Evrope, povratak u briselsku fotelju bi želio i Belgijanac Didije Rejnders (Didier Reynders), ali još nije dobio zvaničnu podršku svoje vlade.
Još nije odustao ni Nikolas Šmit (Nicolas Schmit) i njega matična stranka u Luksemburgu i dalje „gura“, iako je vlada te države praktično donijela odluku da ga zameni bivši EU poslanik Kristof Hansen (Christophe Hansen).
Za sada je izvesno da Španija neće obnoviti mandat Borelu, već da u Brisel planira da pošalje aktuelnu ministarku za ekološku tranziciju Terezu Riberu (Teresa Ribera), kao što ni Grčka nije ispunila želju aktuelnom komesaru Margaritisu Shinasu da ostane u Briselu, već za poziciju komesara kandiduje ministarku rada Niki Kerameus.
Austrija bi u Brisel da da pošalje ministra finansija Mangusa Brunera (Brunner), a Slovenija bivšeg predsednika revizorskog suda Tomaža Vesela, aktuelnog ministra trgovine Češke Jozefa Sikelu (Síkela) je ta država predložila za svog komesara, Poljska svog EU ambasadora Piotra Serafina, Švedska se odlučila za trenutnu EU ministarku Džesiku Rosval (Jessika Roswall), a finska za aktuelnu EU poslanicu Henu Virkunen (Henna Virkkunen).
Šest država, Bugarska, Rumunija, Italija, Malta, Portugal, Danska i Litvanija, još nijesu dostavile prijedloge u Brisel.
Najneizvesnija situacija je sa Bugarskom koja godinama nema stabilnu vladu i već dugo se nalazi u ponavljanim izbornim procesima, ali i Maltom, čiji potencijalni kandidat Kris Fern (Chris Fearne) je pod istragom zbog prevare i čeka se pravosudna odluka o tome da li postoje osnovi sumnje ili će istraga biti odbačena.
Odlukom većine lidera država članica EU okupljenih u Evropskom savijetu, estonska premijerka Kaja Kalas već je kandidovana za šeficu diplomatije EU, poziciju koju trenutno zauzima španski političar Žozep Borel, dok Nemačka ostaje najuticajnija država u EU, s obzirom na to da njena kandidatkinja zauzima najvišu funkciju.
Da li će navedena imena činiti budući kabinet Ursule fon der Lajen, ukoliko ih ona prethodno prihvati i zvanično predloži, zavisiće isključivo od EU Parlamenta.
Poslanici će na jesen „propitivati“ sve kandidate za komesare i provjeravati da li odgovaraju poziciji komesara i portfoliju za koji su predloženi.
Već sada je skoro izvesno da bi EU Parlament mogao da odbaci imenovanje Olivera Varheljija i da on ostane bez funkcije, na sličan način na koji je i na nju i došao. Parlament je odbacio prvobitni predlog Mađarske za komesara prije pet godina, pa je Varhelji, koji je tada bio „rezervni igrač“, u posljednjem trenutku ušao u igru.
EU Parlament je tokom njegovog mandata bio veoma kritičan i zamerali su mu da vodi politiku predsjednika svoje države Viktora Orbana, a ne EU politiku.
Da bi kandidat došao do ispitivanja u parlamentu, potrebno je da Ursula fon der Lajen prethodno prihvati prijedlog države koja ga je nominovala za funkciju. Države navode i resore koje bi želeli da dobiju.
Najveće i najuticajnije države željele najsnažnije oblasti: Nemačka je dobila poziciju predsednika Komisije, Francuska želi konkurentnosti ili industrijsku politiku, a Italija – Mediteran ili ekonomiju. I Kipar razmišlja o Mediteranu, dok bi Poljska bi željela portfolio odbrane ili proširenja, Luksemburg finansije ili poljoprivredu, Austrija finansije ili ekonomiju, a Španija energetiku ili klimatske promene. Iz Finske stižu signali da su zainteresovani za ekonomiju, odbranu i proširenje, kao i iz Švedske, koja je zainteresovana za te oblasti, ali i trgovinu.
Interesovanja se prepliću, a finalnu odluku na kraju ponovo donosi predsjednica EU Komisije. Tom prilikom ona će morati da vodi računa ne samo o rodnoj izbalansiranosti, već i snazi političkih grupacija i pojedinačnih država, i da pokuša da napravi i politički i geografski balans unutar institucije.
Veruje se i da će dio odluke biti zasnovan na ličnom odnosu i poverenja u kandidate, pa se one države koje bi zadržale aktuelne komesare i za drugi mandat nadaju da će lakše ubijediti Fon der Lajen da im dodjeli portfolio koji žele.
Preporučeno
Procedura predlaganja mora biti završena do jeseni, kada bi Evropski parlament trebalo da se sastane i počne razgovore sa kandidatima, kako bi ceo posao bio okončan pre 1. novembra, kada bi nova EU Komisija trebalo da stupi na dužnost.
Video