Kada je Benedikt XVI. podnio ostavku 2013. godine, gotovo niko od vatikanskih analitičara nije predvidio da će Horhe Mario Bergoljo iz Argentine biti izabran za papu. Ovog puta nema jasnog favorita, što čitav proces nagađanja čini još težim.
Ipak, unutar zidina Vatikana već se pominju imena mogućih kardinala koji se smatraju izglednim kandidatima za papinstvo. Njihovo raznoliko porijeklo odražava globalno prisustvo Katoličke crkve. Očekuje se da će se izbor svesti na nadmetanje između progresivaca, koji podržavaju liberalniji pristup pape Franja prema razvedenima, homoseksualcima i izbjeglicama, i konzervativaca, koji su snažno odbacivali njegovu agendu.
Novog papu bira najviši krug zvaničnika Katoličke crkve, poznat kao Kardinalski zbor. Svi su muškarci, imenovani direktno od pape, a obično su i zaređeni biskupi. Trenutno Katolička crkva ima 252 kardinala, od kojih 138 ima pravo glasa pri izboru novog pape. Ostali su stariji od 80 godina pa ne mogu učestvovati u glasanju, ali mogu biti dio rasprava o tome ko bi trebalo da bude izabran.
Ko su najozbiljniji kandidati?
Peter Erdo
Među konzervativcima se ističe Peter Erdo, mađarski kardinal i nadbiskup ostrogonsko-budimpeštanski. Erdo je glavni kandidat konzervativnog krila Crkve.
„Ljudi ga cijene jer je jak kanonista, odlično poznaje crkveno pravo“, rekao je Edvard Pentin, vatikanski stručnjak i autor knjige Sljedeći papa: Glavni kardinalski kandidati.
„Mnogi katolici osjećaju da Crkvu treba vratiti iz stanja crkvenog bezakonja koje se razvilo pod Franjom. Erdo bi bio siguran izbor“, dodao je Pentin.
Luis Antonio Tagle
Za liberale unutar Katoličke crkve posebno se izdvaja ime kardinala Luisa Antonija Taglea. Nazivan azijskim Franjom zbog svog vedrog duha i progresivnih stavova, Tagle dolazi s Filipina, a ako bude izabran, bio bi prvi azijski papa u istoriji.
Ima nešto od poniznosti pape Franje. U bogosloviji na Filipinima, gdje je živio oko 20 godina, njegova soba nije imala ni klima-uređaj ni televizor. Čak i kada je postao biskup, odbijao je da koristi službeni automobil i na posao je išao autobusom ili džipnijem, tipičnim filipinskim prevoznim sredstvom.
„Prije pet ili šest godina bio je miljenik pape Franja kao mogući nasljednik. Danas vodi važnu novu superdikasteriju za evangelizaciju. Prilično je jak kandidat. I još je relativno mlad“, rekao je Edvard Pentin.
Međutim, upravo bi mu mladost mogla biti prepreka. Kardinali su često oprezni kada je riječ o izboru mlađeg pape, jer bi njegov pontifikat mogao trajati decenijama, čime bi umanjio šanse drugih da jednog dana budu izabrani.
Pietro Parolin
Pietro Parolin, trenutni državni sekretar Vatikana, takođe se smatra jednim od glavnih kandidata za novog papu. Njegov ugled posebno je porastao tokom rata u Ukrajini, kada se Vatikan predstavio kao pošten posrednik koji bi jednog dana mogao da posreduje s Moskvom u cilju okončanja sukoba.
„On je veoma sposoban diplomata“, rekao je Tomas Riz, američki katolički sveštenik i autor knjige Unutar Vatikana. „Bio je glavni strateg iza međunarodne diplomatije pape Franja. Ne pravi greške“, izjavio je.
Ipak, njegov ugled je narušen aferom s nekretninama u kojoj je Vatikan izgubio milione eura zbog loše sprovedene kupovine bivšeg salona Harodsa u Londonu.
„Postaviće se pitanje da li je bio nesposoban ili je odgovornost prepustio podređenima. U svakom slučaju, nešto je pošlo po zlu, a on je bio glavni. Suđenje je još u toku i moglo bi baciti sjenku na njegov pontifikat“, rekao je otac Riz.
Ostali kandidati
Još jedan kandidat s liberalnog krila Crkve je kardinal Žoze Tolentino Kalača de Mendonsa, koji dolazi s portugalskog ostrva Madeira. Papa Franjo ga je imenovao na čelo vatikanskog odeljenja za kulturu i obrazovanje.
Kardinal Mateo Cupi, nadbiskup Bolonje, još je jedan Italijan u igri. Smatra se progresivcem i osobom bliskom papi Franji.
Unutar Evrope, kardinal Mario Grek s Malte, glavni sekretar Sinode biskupa, smatra se ozbiljnim kandidatom za vrh Katoličke crkve. Poznat je kao osoba bliska papi Franji, ali u suštini konzervativnih stavova, što ga čini mogućim kandidatom kompromisa.
Izvan Evrope, jedno od imena koje se najčešće spominje je kardinal Piter Terkson iz Gane.
Bio je ključni savjetnik pape Franja za teme poput klimatskih promjena i socijalne pravde. Ako ga njegove kolege kardinali izaberu, bio bi prvi crni afrički papa u istoriji.
Još jedan afrički kardinal koji se spominje je Robert Sara iz Gvineje. Poznat je po kritikama rodne ideologije i osudama islamskog radikalizma.
Predviđanja su nezahvalna
Otkako je 2013. izabran papa Franjo, on je imenovao otprilike dvije trećine kardinala koji danas imaju pravo glasa u konklavi. ž
„Gotovo polovina današnjih kardinala dolazi s globalnog juga. Njihove brige se razlikuju od onih u Evropi i SAD-u. Zaokupljeni su globalnim zagrijavanjem, siromaštvom, građanskim ratovima i korupcijom vlasti“, rekao je otac Tomas Riz, istoričar Crkve i kolumnista Religion News Service-a.
„Sve je to lokalna politika. Svaki kardinal želi da zna kako će sljedeći papa biti doživljen u njegovoj zemlji. Da li je to neko ko će me slušati, ko govori moj jezik? Mogli bi da izaberu papu s globalnog juga“, rekao je.
Prema pravilima Vatikana, kardinali moraju postići dvotrećinsku većinu kako bi izabrali novog papu, a glasanje se održava u Sikstinskoj kapeli.
Za sada nema jasnog favorita. Proces je toliko nepredvidiv i zatvoren da je teško bilo šta prognozirati.
Preporučeno
„Kada je Benedikt XVI. dao ostavku, bio sam uvjeren da nema šanse da izaberu isusovca. Ipak su ga izabrali. To je pokazalo koliko malo zapravo razumijemo kako stvari funkcionišu“, rekao je otac Riz.
Video