Da režim u Beogradu ove proteste shvata ozbiljno bilo je jasno i po pojačanoj represiji, hapšenjima i privođenju učesnika u demonstracijama. Ipak, pitanje je koliki su stvarni politički dometi protesta na kojima se, uprkos činjenici da u njima aktivno ne učestvuju politički lideri i stranke, mogu čuti političke poruke. Uglavnom antizapadne.

Profesor Filozofskog fakuteta u Beogradu, psiholog Žarko Korać za Pobjedu kaže da stepen nezadovoljstva građana ne bi trebalo potcijeniti.

,,Po svom karakteru, ovi protesti dosta su različiti od dosadašnjih”, kaže on.

,,Na tim protestima, na primer, nema političkih stranaka, niti njihovih lidera. Na neki način, ti protesti su ,,iz baze“, iz malih mesta po Srbiji, gde su opozicione stranke veoma slabe ili ih nema. U skupštinama tih opština zastupljene su samo partije vlasti sa državnog nivoa i njihovi sateliti. Pored toga, ove proteste predvode aktivisti koji su manje-više nepoznati široj javnosti. Zanimljivo, režim sada prvi put počinje da koristi silu”, priča Korać.

POBJEDA: Kako?

KORAĆ: Po manjim mestima u Srbiji provodi vođe protesta, poziva ih na informativni razgovor u policiju i sl. Tim se ljudima otvoreno preti, neki od njih su zadržavani u pritvoru.

POBJEDA: Zašto vlast to radi?

KORAĆ: Zato što se plaši. Aleksandar Vučić se očito uplašio protesta, dobro ih je procenio. Jasno mu je da iza lokalnih vođa sada ne stoji nikakva organizovana politička snaga. Dakle, ne stoje političke stranke koje, koliko god da su politički slabe, imaju poslanike u parlamentu, imaju političare koje javnost prepoznaje, koji se snalaze u politici… Vučić se plaši da se protesti po manjim gradovima uskoro ne sliju u opšti bunt, koji bi mogao da ga skine sa vlasti. On po prvi put vidi ovakvu vrstu konstantnog otpora, zato pokušava da ih zastraši.

Kažu da je nekada postojao takozvani kineski sitem mučenja, poznat kao ,,smrt sa hiljadu posekotina“. Čoveka su mučili i ubijali tako što su ga sitno rezali; iz rane bi izašlo tek po nekoliko kapljica krvi. Međutim, mnogo takvih rana dovodi do obilnog krvavljenja, čovjek iskrvari i umre.

POBJEDA: Što hoćete da kažete?

KORAĆ: Pokušavam da objasnim zašto se režim tako uspaničio. Priča koju sam Vam ispričao veoma je primenjiva: ako u većini manjih mesta u Srbiji imate demonstracije protiv rudarenja litijuma, njihov konačan ishod mogao bi pokazati da Vučićev režim više nema punu kontrolu u državi. I to je ono što je Vučića uplašilo. Zato je veoma agresivan. Retorika koju koristi predsednica Skupštine Ana Brnabić, premijer Miloš Vučević, pojedini ministri u Vladi, sam Vučić jeste retorika zastrašivanja.

Panika i strah režima vidljivi su bili proteklih dana i na drugim nivoima, u drugim sferama.

POBJEDA: Gdje?

KORAĆ: Videli ste skandalozno zadržavanje hrvatske pevačice Severine na srpskoj granici, čuli ste šta ju je granična policija propitivala, na kakva je pitanja morala da odgovara. Taj spisak ,,srpskih neprijatelja“ sastavio je aktuelni potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin. Vulin je priznao da je, dok je bio ministar policije i šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA), napravio spisak nepoželjnih ,,sumnjivih lica“ iz regiona. To su na svojoj koži osetili i neki poslanici i poslanice crnogorske skupštine, koji su svojevremeno zadržavani i maltretirani na graničnim prelazima u Srbiji.

Učestalo privođenje vođa protesta po manjim gradovima, zadržavanje ,,neprijatelja“ na granici, ataci na nevladine organizacije, najava istrage o stranim donacijama koje one dobijaju, to opšte jačanje represije na svim poljima znači samo jedno: režim je slab i uplašen.

POBJEDA: Po stepenu i metama represije, Srbija počinje da liči na Rusiju?

KORAĆ: Tako je. NVO su tražile sastanak sa evropskim institucijama u Srbiji zbog pojačane represije; mediji su o napadima na njihove novinare i urednike obavestili međunarodne organizacije i udruženja. U tom smislu, Srbija zaista sve više počinje da liči na Rusiju.

POBJEDA: Zašto se u proteste ne uključuju političke stranke? Jesu li političke promjene uopšte moguće bez političkih stranaka? Zbog čega opozicija izaziva odijum kod dijela građana nezadovoljnih režimom predsjednika Vučića?

KORAĆ: Ponovljeni izbori u Beogradu pokazali su ozbiljne slabosti opozicionih stranaka u Srbiji. Naime, nakon krađe izbora u Beogradu, održanih u decembru 2023. godine, opozicija je, kao uslov za izlazak na ponovljene izbore, tražila da joj režim obezbijedi elementarno fer i demokratske izborne uslove. Deo opozicije je nastavio da insistira na tome, dok je deo odlučio da izađe na izbore pod postojećim uslovima, što je bio ubod u krah opozicionog političkog saveza. Dugo živim u Beogradu i ne sećam se da je opština Stari grad u kojoj stanujem nekada ranije pripala radikalima ili naprednjacima. Danas nijednu beogradsku opštinu ne vodi opozicija, nigde nisu pobedili, nigde nemaju vlast. Mislim da je i to veoma uticalo na ovako nizak rejting opozicionih stranaka u Srbiji.

I dok su opozicione stranke u Srbiji pokušavale da izađu iz stanja šoka od izgubljenih izbora u Beogradu – velikim delom svojom krivicom – u tom interegnumu, po manjim srpskim gradovima krenuli su protesti protiv rudarenja litijuma. Imam utisak da je opozicija iznenađena njihovim dometima koliko i vlast.

POBJEDA: Uoči velikog beogradskog protesta predvođenog NVO aktivistima, mediji su objavili upozorenje Moskve da Zapad navodno sprema državni udar i nasilnu smjenu predsjednika Vučića. Zašto bi Zapad rušio parnera sa kojim je već postigao dogovor o rudarenju litijuma, za što opozicija neće ni da čuje?

KORAĆ: Iako nema naročito poverenje u njega, Rusija se plaši da bi Vučić mogao izgubiti vlast. Sam proces gubitka poverenja u Vučića trajao je dosta dugo: Moskva najbolje zna šta on priča zapadnim liderima, a šta njima. Pored toga, preko Bugarske, Vučić Ukrajini izručuje veliki broj granata i municije. Isto tako, deo vojne opreme Izrael dobija iz Beograda. Najzad, Beograd je nedavno posetila supruga predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, što su beogradski režim i mediji pod njihovom kontrolom pokušali da sakriju. Međutim, ta poseta se nije mogla sakriti, što ne verujem da je moglo naići na odobravanje Moskve. Ali to je Vučićev pokušaj da zadovolji Zapad.

Naravno, Moskva zna da čita signale i poruke koje Vučić šalje Zapadu, njegova uobičajna pravdanja da je njihov, ali da to ne može javno da kaže jer ima problem sa građanima koji su nacionalistički, antizapadno nastrojeni, protive se članstvu Srbije u NATO i sl.

POBJEDA: Da, ali kako tumačite poruku Moskve?

KORAĆ: Moskva je sada prvi put upotrebila reč koju su odmah počeli da koriste i kod nas u Srbiji: Rusija, naime, sada govori o Majdanu. Kao što znate, na Majdanu su počele antivladine demonstracije, koje su, nakon nekoliko uzastopnih demokratskih izbora u Ukrajini, na vlast u Kijevu dovele izrazito antirusku političku strukturu. E, toga se Moskva plaši! Rusija strepi da bi ulična pobuna u Srbiji sklonila Vučića sa vlasti i Srbiju okrenula ka Zapadu. Moskva veruje da je i ovakav Vučić bolji od Srbije na Zapadu.

POBJEDA: Koja to opoziciona stranka želi Srbiju na Zapadu? Gdje je vidite?

KORAĆ: Razumem tačno šta me pitate, ali mislim malo drukčije. Na prvi pogled, to što implicirate u svom pitanju je istina. Međutim, deo srpske opozicije, i to njen ne baš mali deo, nesumnjivo je prozapadno orijentisan. Problem je što to jasnije ne pokazuje, verujući da će na taj način lakše doći na vlast, a onda promeniti postojeću politiku. Da li je to mudro, o tome bismo mogli otvoriti debatu. Ipak, tvrditi da nijedna stranka u Srbiji nije prozapadno orijentisana naprosto nije tačno. Uostalom, imate deo javnih ličnosti izvan političkih stranaka koje su jasno prozapadno opredeljene.

POBJEDA: To nije sporno, profesore. Ipak, i dalje ne vidim parlamentarnu opozicionu stranku u Srbiji sa jasnim prozapadnim stavom bez zadrške.

KORAĆ: Verujem da je približno trećina građana Srbije izrazito proruski nastrojena; trećina njih je prozapadno orijentisana, a svi se bore za naklonost preostale trećine. Ne verujem da ruski ratni neuspesi u jezivoj agresiji Rusije na

Ukrajinu mogu izazvati simpatije većine srpskog društva. Međutim, prorusko raspoloženje konstantno pumpaju mediji pod Vučićevom kontrolom.

POBJEDA: Pokušavam da se sjetim, na primjer, nekog javnog protesta bilo kojeg lidera parlamentarne opozicije upućenog ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Bocan Harčenku sličnog onim otvorenim pismima i kritikama s pravom upućenim ambasadoru SAD u Beogradu Kristoferu Hilu.

KORAĆ: Ambasador Bocan Harčenko se veoma retko, možda i nikada, ne sastaje sa opozicionim prvacima u Srbiji. Ne sećam se da sam na nekom prijemu u Ambasadi Rusije u Beogradu nekada video opozicione prvake o kojima govorimo. Rusi na svoje proslave pozivaju Vojislava Šešelja i onu pevačicu, Arkanovu udovicu; to su njihovi gosti. Ono što Vi kritikujete, a što jeste za kritiku, jeste to što opozicija misli da će tim trikom moći da optrči Vučića sa nacionalne strane, što je velika greška. Ali to ne znači da nisu prozapadno orijentisani. Viđaju se sa zapadnim ambasadorima – javna pisma nisu važna. Uoči poslednjih parlamentarnih izbora u Srbiji, pojedini opozicioni prvaci bili su pozvani u Brisel, u Nemačku, u Bundestag. Prvi put su sa te strane dobili otvoreniju podršku. Mislim da je ključni problem srpske opozicije to što ona veruje da Zapad zapravo podržava Vučića.

POBJEDA: Podržava li ga?

KORAĆ: Podržava. Zapad veruje da će Vučić ispuniti ono što je obećao Angeli Merkel: od njega zavisi rešenje Kosova, on će to pitanje rešiti.

Nažalost, američki predsednik Džo Bajden nije imao ozbiljniju politiku prema Balkanu, iako smo verovali da će se, nakon Donalda Trampa, stvari donekle promeniti. To se nije dogodilo, što se veoma snažno osetilo i u Crnoj Gori, čija prozapadna opozicija ima puno pravo da pita zašto diplomatski predstavnici zapadnih ambasada, umesto glasne kritike, tek procede kroz zube da ne bi voleli da u Vladi budu proruske, zavjereničke stranke koje nemaju nikakvoga interesa da Crna Gora uđe u EU. U Srbiji je veoma slična situacija, pa danas nije nimalo lako biti opozicija u Srbiji i Crnoj Gori. Posebno ako imate utisak da vodeće evropske zemlje, čak i SAD, podržavaju Vučića. Doduše, dosta diskretno podržavaju i srpsku opoziciju.

POBJEDA: Zapad ne vidi da politika predsjednika Srbije destabilizuje region?

KORAĆ: Vidi, ali je odnos Zapada prema regionu uslovljen onim što je trenutna realnost. Prvo, u državama EU želja za proširenjem gotovo da ne postoji. Nema napredovanja u evropskim integracijama ako to nije želja Evropske unije. Ipak, jedina snaga koja to može da podrži je Amerika. Drugo, u Evropi je sve više demagoga i populista; političkih lidera okrenutih isključivo interesima svoje zemlje. Treće, Zapadni Balkan odavno je u senci različitih konflikata i sukoba u svetu, pre svega rata u Ukrajini. U tom smislu, veoma me interesuje šta Brisel zaista misli o Crnoj Gori, hoće li je, bez obzira na sastav Vlade, u slučaju da ispuni zadate uslove, primiti u EU.

Nažalost, Evropa odavno nema političara od formata; zato im je, kada je reč o regionu, Vučić toliko važan.

POBJEDA: Stabilokratija?

KORAĆ: Naravno. To je ta magična reč! Sve znaju, jasno im je sa kim imaju posla, ali veruju da upravo Vučić i Srbiju i region koliko-toliko drži stabilnim. Neverovatno je da, recimo, francuski predsednik Emanuel Makron dolazi u posetu Vučiću kako bi mu prodao „rafale“, koje je već prodao Hrvatskoj. Nažalost, u zapećku smo interesovanja i Evrope i Zapada u celini. Od nas se samo očekuje da budemo mirni, da se ne sukobljavamo, da ne vodimo ratove.

POBJEDA: Koliko su takva očekivanja realna?

KORAĆ: Realno, postoje dve ,,kritične tačke“: entitet Republika Srpska i Kosovo. Nakon posete direktora CIA Vilijama Bernsa Sarajevu i njegovog susreta sa Željkom Cvijanović, koja je Miloradu Dodiku prenela Bernsovu poruku, predsednik bosanskohercegovačkog entiteta RS značajno je spustio loptu. Dodikova mahanja otcepljenjem i pretnje sukobima u Bosni i Hercegovini gube smisao, ako retoriku promenite čim vam neko zapreti. Kada je reč o Kosovu, nisam siguran šta tačno želi premijer Albin Kurti. Možda je, prilikom posete Prištini, šef CIA svom sagovorniku ponovio ono što Kurtiju dugo već govore zapadni zvaničnici: otvaranje mosta u Mitrovici, koji deli srpski i albanski deo tog grada, mogao bi da dovede do oružanog sukoba. Ipak, verujem da u ovom trenutku sukobi u regionu nisu naročito realni.

POBJEDA: Ne zna se o čemu je šef CIA razgovarao sa predsjednikom Srbije?

KORAĆ: Pretpostavljam da su teme razgovora bile neuralgična i potencijalno konfliktna područja regiona – Kosovo i RS. To što rade Dodik i Vučić – proslava dana zastave, koji Srbija nikada nije ni imala ni slavila, čuveni skup „svih Srba“ u Beogradu, obeležavanje istog dana republike i sl. – sve je to, kolokvijalno rečeno, puko „šlajfovanje u mestu“. Simbolični gestovi koji ništa ne znače. Jer, šta vi radite? Menjate praznik – koji je, inače, u BiH proglašen neustavnim – i usaglašavate ga sa onim u Srbiji, iako znate da granica Srbije nikada nije bila preko Drine. To je istorijska činjenica. Pritom,

deo Srba je u Prvom svetskom ratu bio u austrougarskoj vojsci i ratovao u Srbiji. I to je istorijska činjenica. Ljudi u Srbiji se sa tim sprdaju. Drugim rečima, to što Dodik i Vučić rade propagandni je rat bez ikakvog smisla. Isti praznik, ista himna, isti grb?! Ako to nekome zaista zagreje junačko srce… Izvinite, ali sve su to samo prazne priče.

Procjene Zapada ne odgovaraju stvarnom stanju stvari.

POBJEDA: Šef CIA je posjetio Srbiju, Kosovo, BiH, ali je zaobišao Crnu Goru. Kakva je to poruka? Znači li to da Zapad procjenjuje da ovdje nema potencijala za konflikt, da su prilike stabilne?

KORAĆ: Ne znam zašto Zapad situaciju u Crnoj Gori doživljava stabilnom. Čini mi se da sam nešto slično video samo jednom – uoči potpisivanja Dejtonskog sporazuma u novembru 1995. Veliki broj američkih senatora i kongresmena sastajali su se tada sa Slobodanom Miloševićem, nazivajući ga ,,faktorom mira i stabilnosti na Balkanu“. Usledili su rat na Kosovu, pa NATO intervencija na SRJ. Na neki čudan način, slično se događa sa Crnom Gorom. Zapadne procene ne odgovaraju stvarnom stanju stvari.

POBJEDA: Što je ,,stvarno stanje stvari“?

KORAĆ: Velike su tenzije, politička situacija je izuzetno fluidna. Često se u Crnoj Gori tokom sedam dana dogodi nešto što niko nije očekivao. Crnogorska politička scena veoma je promenjiva. Videćemo rezultat izbora u Podgorici, ko će formirati novu gradsku vlast… Tvrdi se da je Crna Gora u evropskim integracijama najdalje otišla, a onda se u Skupštini usvoji Rezolucija o Jasenovcu, što je bolni prst u oko Hrvatskoj, koja, kao članica EU, lako može da blokira evropske integracije Crne Gore. Hoću da kažem da se crnogorske političke prilike opisuju kao idealno stabilne, iako je jasno da one to nisu. Izgleda da Zapad procenjuje da u ovom trenutku ne može doći do nekih ozbiljnijih sukoba na ulici, do slika kakve smo imali priliku da vidimo proteklih dvadesetak godina. Govorim o demonstracijama, sukobima sa policijom ispred parlamenta, litijama…

Zapad ne želi oružane sukobe na Balkanu. Njihova očekivanja u odnosu na region veoma su niska.

POBJEDA: U EU, kažete, nema mnogo želje za proširenjem. Može li vlada premijera Milojka Spajića, koja ima više članova, nego što u Skupštini ima poslanika, Crnu Goru uvesti u EU?

KORAĆ: Veoma teško. Drugo, ulaskom bivšeg Demokratskog fronta, odnosno dve proruske stranke u rekonstruisanu vladu, Milojko Spajić dobija politiku koja se protivi evropskim integracijama i članstvu Crne Gore u NATO.

POBJEDA: Je li Bošnjačka stranka (BS) zaista garant evropskog karaktera vlade premijera Spajića?

KORAĆ: Ulazak BS u Spajićevu vladu veoma me je razočarao. Devedesetih godina 20. veka s razlogom smo branili Bošnjake od tragedija i stravičnih zločina koji su nad njima vršeni u Bosni i Hercegovini. I branio bih ih uvek. A onda vi sa takvom lakoćom uđete u Vladu sa četničkim vojvodom i politikom koja je podržavala zločine nad narodom kome pripadate?! To je zastrašujuće. U politici mora da postoji minimum principa; granica ispod koje se ne ide. Naročito čudi podrška Sarajeva, iako je od početka jasno da je BS u tu vladu ušla kako bi neutralisala učešće pročetničkih stranaka.

Vučić dosta polaže u pobjedu Donalda Trampa

POBJEDA: Na koji način će se izbori u SAD odraziti na političke prilike na Zapadnom Balkanu?

KORAĆ: Vučić dosta polaže u pobedu Donalda Trampa. Konačno, nedavno je potpisao predugovor sa Trampovim zetom o izgradnji hotela na mestu nekadašnjeg generalštaba, koji je u Beogradu srušen tokom NATO intervencije na SRJ 1999. godine. U slučaju pobede Trampa, Vučić s pravom računa na dalju podršku SAD. Pobedi li Kamala Haris, a ta pobeda deluje dosta realno, ne vidim šta bi se suštinski promenilo u odnosu SAD prema regionu. Naravno, Kamala Haris još nije definisala svoju spoljnu politiku, ali se plašim da bi ona mogla biti nastavak politike koju je vodio predsednik Bajden. Cela pažnja te administracije bila je usmerena ka ratu Rusije i Ukrajina. A region je u senci tog rata.

POBJEDA: To znači da bi samo pobjeda predsjednika Trampa dovela do promjena, odnosno do radikalizacije prilika u ovom dijelu Evrope?

KORAĆ: Da, tako izgleda. Pobeda Trampa podrazumeva otvorenu podršku Vučiću, a pobeda Kamale Haris manje-više isto stanje.