U Evropi i dalje ne postoje objedinjeni podaci o unosu joda, zbog čega stručnjaci upozoravaju da se posledice ovog “tihog deficita” možda tek otkrivaju.

Prof. dr Henri Volcke sa Medicinskog fakulteta u Greifsvaldu ističe:

“Poboljšan unos joda može Evropu učiniti pametnijom.”

Ova tvrdnja oslanja se na činjenicu da jod direktno utiče na rad štitne žlijezde i razvoj mozga – kako kod djece, tako i kod odraslih.

Zašto nam je jod neophodan?

Povezani članci

Život

Šta se dešava u organizmu ako na prazan želudac popijete čašu vode

Život

Sparina poslije kiše loše utiče na organizam

Život

Pet iznenađujućih načina kako ljetnje računanje vremena utiče na organizam

Jod je esencijalni mineral, važan poput gvožđa, magnezijuma ili cinka. Tijelo ga ne može samo proizvesti, pa se mora unositi kroz ishranu. Bez joda, štitna žlijezda ne može da proizvodi hormone T3 i T4, koji regulišu metabolizam, tjelesnu težinu, energiju i mentalne funkcije.

Najčešći simptomi nedostatka joda:

1. Uvećana štitna žlijezda (gušavost)

Kada nivo joda opadne, štitna žlijezda se povećava kako bi nadomestila manjak ovog minerala.

2. Nizak nivo hormona štitne žlijezde

T3 i T4 hormoni nastaju upravo zahvaljujući jodu. Njihov pad dovodi do usporenog metabolizma i mnogobrojnih zdravstvenih problema.

3. Gomilanje kilograma i teže mršavljenje

Metabolizam usporava, što otežava sagorijevanje masnoća čak i uz pravilnu ishranu.

4. Hronični umor i slabost

Zbog nedovoljne hormonalne aktivnosti, nivo energije značajno opada.

5. Slabija koncentracija, pamćenje i poremećaji raspoloženja

Nizak nivo hormona utiče na neurotransmitere odgovorne za raspoloženje i kognitivne funkcije, što može dovesti do anksioznosti, depresije i mentalne “magle”.

Kako obezbediti dovoljan unos joda?

Dnevne potrebe za jodom lako je zadovoljiti pravilnim izborom namirnica.

Najbolji izvori joda su morska riba, alge, škampi i ostali morski plodovi.