Međutim, nakon što praznično uzbuđenje splasne, neki ljudi mogu početi da se suočavaju s novogodišnjom tugom i da se fokusiraju na sve neispunjene ciljeve. O tome kako se ova tuga može ispoljiti, kako utiče na svakodnevni život i kako je držati pod kontrolom, govorio je psiholog Ravi Gil, prenosi Index.

„Uobičajen način da se prepozna tuga jeste posmatranje misli koje se javljaju i njihove učestalosti“, kaže Gil.

„Razmislite o tome koliko često razmišljate o stvarima koje nijeste uradili.“

On objašnjava da povremena negativna misao nije problem, ali da problem nastaje kada osoba zapadne u negativnu petlju.

„Ako se stalno vraćamo na mjesto gdje se negativne misli aktiviraju i zaglavimo u toj petlji, to je vjerovatno tuga.“

Tuga često može da zamagli rasuđivanje.

„Ako patite od tuge, možda nećete biti u stanju da sagledate da su ciljevi bili nerealni ili da je godina jednostavno bila zaista teška“, navodi Gil.

„Možda ćete imati poteškoća da uočite bilo šta pozitivno, jer postoji snažan fokus na negativno.“

To može dovesti do nagomilanog stresa.

„Kratkoročno, stres može biti prilično koristan jer nam pomaže da se osjećamo motivisano i da obavljamo stvari“, kaže Gil.

„Međutim, ako dozvolite da se stres gomila tokom dužeg perioda, to može imati veoma negativan uticaj na vaše zdravlje.“

Šta može podstaći tugu?

„U ovo doba godine, kada se družite s prijateljima ili kolegama, mnogi ljudi počinju da razgovaraju o novogodišnjim odlukama, što vas prirodno može odvesti u prostor preispitivanja“, kaže Gil. „Možda ste početkom godine sebi rekli da ćete nešto uraditi drugačije ili da nećete upasti u iste obrasce ponašanja kao ranije, a sada imate osjećaj da to nijeste ostvarili. To može izazvati mnogo tuge i ostaviti vas prilično obeshrabrenima.“

Pritisak i nerealna očekivanja vezana za samopoboljšanje mogu ljude gurnuti u negativnu spiralu poređenja.

„Ljudi stalno dijele slike svojih uspjeha na internetu i lako je upoređivati se s tim“, kaže Gil.

„Mnogi se uhvate u taj negativni krug i ideju da im ponestaje vremena.“

Zatišje između Božića i Nove godine, kao i poremećene rutine koje dolaze s praznicima, takođe mogu pojačati ova osjećanja.

„Tokom tog perioda, kada nemate mnogo obaveza, možete pogledati po kući i pomisliti: ‘Evo onog projekta koji nijesam uspio da završim’, i upasti u negativno raspoloženje“, kaže Gil.

Pored toga, spoljašnji sezonski faktori mogu dodatno doprinijeti sumornom tonu.

„Tokom zime dani postaju kraći i mračniji, a manjak izloženosti prirodnom dnevnom svjetlu značajno utiče na nivo serotonina“, objašnjava Gil.

„Serotonin je povezan sa ciklusom spavanja i budnosti, pa se prirodno osjećamo usporeno i tromo, a motivacija za obavljanje stvari može da nestane.“

Kako upravljati tugom?

Dr Gil nudi nekoliko praktičnih savjeta za suočavanje s ovim osjećanjima. Prvi korak je promjena načina razmišljanja.

„Iskoristite priliku da preoblikujete neke od negativnih misli i da odvojite sopstvenu vrijednost od ishoda“, savjetuje.

„Navedite nešto što je ove godine bilo vaše postignuće, a što možda nijeste prepoznali.“

Uspostavljanje dobre rutine takođe je veoma važno.

„Tuga često proističe iz straha od nepoznatog. Kada uvedemo strukturu i rutinu, stvaramo prostor psihološke sigurnosti jer znamo šta slijedi“, objašnjava Gil.

„Tada se naš nervni sistem može opustiti i ne dolazi do nagomilavanja tuge.“

San bi takođe trebalo da bude prioritet.

„San je jedno od zaista pozitivnih uporišta koje nam je svima potrebno za opšte resetovanje blagostanja“, kaže Gil.

„Ako uspijemo da uspostavimo dobru rutinu spavanja, dobijamo najbolju moguću osnovu za upravljanje tugom.“

Važno je i da prestanemo da se upoređujemo s drugima.

„Imajte na umu da ljudi na društvenim mrežama uglavnom dijele samo dobre stvari i mnogo toga izostavljaju“, kaže Gil.

„Ne prihvatajte sve što vidite zdravo za gotovo.“

U trenucima pojačane nelagode pokušajte s dubokim disanjem.

„Kada doživimo nalet tuge, negativne misli često preuzmu kontrolu i to može uticati na pravilno disanje“, objašnjava Gil.

„Pokušajte da usporite i regulišete dah sporim, dubokim udisajima.“

Na kraju, umjesto velikih novogodišnjih odluka, postavite manje, mjesečne ciljeve.

„Umjesto da donosimo odluku za cijelu godinu, mislim da bi trebalo da ih podijelimo po mjesecima“, preporučuje Gil.

„Ako veliki cilj razložimo na male, ostvarive korake, to može donijeti najveću promjenu.“