Nova lista Fortune 500 Europe 2026, objavljena danas, pokazuje razmjere evropskog korporativnog sektora, ali i jednu važnu kontradikciju: najveće kompanije kontinenta postaju sve veće po prihodima, dok im je poslovanje istovremeno pod pritiskom rastućih troškova, geopolitičkih rizika, tehnoloških promjena i snažnije globalne konkurencije.

Kompanije sa liste zajedno su ostvarile 15,5 biliona dolara prihoda, što je približno polovina ukupnog BDP-a Evrope. Dobit je nakon pada u prethodnoj godini ponovo porasla – za tri odsto, na nešto više od bilion dolara.

Međutim, rast prihoda i dobiti nije dovoljan da bi se govorilo o bezbrižnom periodu za evropski biznis.

Prosječna profitna marža kompanija sa Fortune 500 Europe pala je na 6,5 odsto, sa 7,1 odsto koliko je iznosila na listi iz 2024. godine. Fortune navodi da se marže smanjuju već dvije godine zaredom.

To znači da evropske kompanije ostvaruju ogroman promet, ali im sve veći dio prihoda odlazi na troškove.

VOLKSWAGEN PONOVO NA VRHU

Na prvom mjestu liste ponovo je Volkswagen, treću godinu zaredom.

Prihod njemačkog automobilskog giganta povećan je za 3,4 odsto, na više od 363 milijarde dolara. Volkswagen je tako zadržao vodeću poziciju uprkos pritisku na evropske proizvođače automobila, američkim trgovinskim mjerama i sve snažnijoj konkurenciji iz Kine.

Iza Volkswagena slijede energetski giganti Shell, Glencore, BP i TotalEnergies, koji zauzimaju drugo do petog mjesta.

Top 10 evropskih kompanija prema prihodima izgleda ovako:

1. Volkswagen
2. Shell
3. Glencore
4. BP
5. TotalEnergies
6. Stellantis
7. BMW Group
8. Mercedes-Benz Group
9. Banco Santander
10. BNP Paribas.

Sama struktura vrha liste govori mnogo o evropskoj privredi. Automobilska industrija, energetika i bankarstvo i dalje imaju ogromnu ekonomsku težinu, dok među prvih deset nema evropskog tehnološkog giganta koji bi po prihodima mogao da parira najvećim američkim kompanijama.

ENERGETIKA PROFITIRALA OD POREMEĆAJA NA TRŽIŠTU NAFTE

Posebno zanimljiv dio ovogodišnje liste odnosi se na energetske kompanije.

Shell i BP zauzeli su drugo i četvrto mjesto, a Fortune navodi da su njihovi profiti u drugom kvartalu više nego udvostručeni nakon što su poremećaji u Hormuškom moreuzu podigli cijene nafte.

To pokazuje koliko geopolitička dešavanja mogu brzo promijeniti sliku evropskog korporativnog sektora.

Kompanije koje su izložene energetskom tržištu mogu u periodima poremećaja ostvariti izuzetno visoke prihode i profite, dok istovremeno visoke cijene energije predstavljaju problem za veliki dio ostatka evropske privrede.

Drugim riječima, isti energetski šok koji povećava zaradu naftnih kompanija može povećavati troškove proizvodnje, transporta i poslovanja kompanija iz drugih sektora.

BANKE SVE VAŽNIJE U EVROPSKOJ KORPORATIVNOJ SLICI

Finansijski sektor ostaje najzastupljeniji dio Fortune 500 Europe.

Na listi se nalazi 105 finansijskih kompanija, koje zajedno ostvaruju 24 odsto ukupnih prihoda svih kompanija sa liste, čak 40 odsto ukupne dobiti i zapošljavaju 14 odsto ukupne radne snage kompanija obuhvaćenih rangiranjem.

Najprofitabilnija kompanija na cijeloj listi je HSBC, sa 22 milijarde dolara dobiti za 2025. godinu.

Britanska banka jedna je od samo 25 kompanija sa liste koje su ostvarile više od 10 milijardi dolara profita.

To pokazuje da evropski finansijski sektor, uprkos pritiscima konkurencije i promjenama na globalnom tržištu, i dalje predstavlja jednu od ključnih korporativnih prednosti kontinenta.

BRITANIJA PRVI PUT ISPRED NJEMAČKE

Jedan od zanimljivijih rezultata ovogodišnje liste jeste promjena na nivou država.

Velika Britanija je prvi put od kada Fortune objavljuje evropsku listu postala zemlja sa najvećim brojem kompanija među 500 najvećih u Evropi.

Na listi se nalazi 76 britanskih kompanija, dok ih Njemačka ima 73.

Francuska i Švajcarska takođe imaju veliki broj kompanija, pa četiri zemlje – Velika Britanija, Francuska, Njemačka i Švajcarska – zajedno imaju više od polovine svih kompanija sa Fortune 500 Europe i više od polovine ukupne dobiti.

Promjena je zanimljiva i zato što je Njemačka decenijama predstavljala jedno od glavnih industrijskih središta Evrope.

Britanska prednost, međutim, ne znači nužno da je britanska privreda veća od njemačke. Fortuneova lista rangira kompanije prema prihodima i broji kompanije koje imaju sjedište u određenoj zemlji, pa rezultat treba posmatrati upravo u tom kontekstu.

VELIKE KOMPANIJE RASTU, ALI NE MOGU SAV RAST PRIHODA PRETVORITI U PROFIT

Upravo je odnos između prihoda i profita možda najvažniji podatak ovogodišnjeg Fortuneovog istraživanja.

Ukupni prihodi kompanija dostigli su rekordnih 15,47 biliona dolara, dok je profit porastao tri odsto. Međutim, profitne marže su pale na 6,5 odsto.

Ekonomista Guido Cozzi sa Univerziteta St. Gallen za Fortune ocjenjuje da razlika između rasta prihoda i profita ukazuje na to da kompanije uspijevaju samo djelimično da prebace troškove ekonomskih šokova na kupce.

Drugim riječima, veći prihod ne znači automatski i efikasnije poslovanje.

Ako kompanija prihod poveća, na primjer, zbog viših cijena svojih proizvoda, ali joj istovremeno rastu troškovi energije, rada, finansiranja, transporta i sirovina, njen profit može rasti mnogo sporije od prihoda.

Upravo taj fenomen objašnjava zašto rekordni prihodi evropskih korporativnih giganata ne predstavljaju cijelu priču o stanju evropske privrede.

Lista pokazuje i nešto drugo – evropska privreda i dalje ima veoma snažne kompanije, ali je veliki dio njihove snage koncentrisan u tradicionalnim sektorima.

Automobilska industrija zauzima nekoliko mjesta u samom vrhu – Volkswagen, Stellantis, BMW i Mercedes-Benz su među deset najvećih evropskih kompanija prema prihodu. Energetika je takođe izuzetno zastupljena kroz Shell, Glencore, BP i TotalEnergies, dok bankarski sektor zauzimaju Santander i BNP Paribas.

To je značajna razlika u odnosu na Sjedinjene Američke Države, gdje su među najvećim kompanijama tehnološki giganti sa ogromnim prihodima i tržišnim vrijednostima.

Evropske kompanije, naravno, nisu bez tehnološkog sektora. Međutim, činjenica da se na samom vrhu Fortuneove liste nalaze automobili, energija i finansije pokazuje koliko je evropska korporativna struktura i dalje oslonjena na industrije koje su bile dominantne i prethodnih decenija.

KOMPANIJE STARE VIŠE OD JEDNOG VIJEKA

Još jedan podatak Fortuneove liste govori o specifičnosti evropskog poslovnog sistema.

Prosječna kompanija na listi stara je 109 godina, dok više od polovine kompanija posluje duže od jednog vijeka.

Najstarija kompanija na listi je Anheuser-Busch InBev, čiji korijeni sežu 660 godina unazad do pivare Den Hoorn u belgijskom Leuvenu. Kompanija je ove godine zauzela 65. mjesto.

Na drugom kraju spektra nalazi se Aumovio, njemačka kompanija iz automobilske tehnologije, izdvojena iz Continental AG-a 2025. godine.

To pokazuje jedan od paradoksa evropske privrede: njene najveće kompanije imaju ogromno iskustvo i izgrađene globalne mreže, ali upravo tradicionalni poslovni modeli sada moraju da se prilagođavaju tehnološkim i geopolitičkim promjenama mnogo brže nego ranije.

Ovogodišnja lista zato ne pokazuje samo ko je najveći, već i gdje se nalaze najveći izazovi za evropski biznis.

Automobilska industrija je pod pritiskom kineskih proizvođača i prelaska na električna vozila. Energetske kompanije posluju u uslovima velikih geopolitičkih oscilacija. Banke imaju snažnu profitabilnost, ali moraju da se prilagođavaju novim tehnologijama i promjenama u finansijskom sistemu.

Istovremeno, evropske kompanije suočavaju se sa višim troškovima poslovanja i slabijim ekonomskim rastom.

Podaci Fortunea pokazuju da evropski korporativni sektor za sada uspijeva da zadrži ogroman obim poslovanja: 15,5 biliona dolara prihoda i više od bilion dolara profita.

Ali pad profitne marže sa 7,1 na 6,5 odsto pokazuje da veličina sama po sebi nije dovoljna.

Za evropske kompanije naredni izazov biće da taj ogroman prihod pretvore u veću produktivnost i profit, u trenutku kada se globalna konkurencija zaoštrava, tehnologija mijenja poslovne modele, a troškovi poslovanja ostaju visoki.

Fortuneova lista tako daje prilično jasnu sliku evropske korporativne ekonomije u 2026. godini – giganti i dalje obrću bilione, ali prostor za greške postaje sve manji.