Video
Procjena Centra za ekonomske i evropske studije (CEES) je da bi realni ekonomski rast u 2023. mogao biti oko šest odsto. Za 2024. godinu se očekuje umjerenija dinamika svih potrošnih faktora, pa bi realna stopa rasta BDP-a mogla da bude na nivou od 2,4 odsto.
“Iako je u prvih osam mjeseci 2023. ostvaren budžetski suficit, zahvaljujući dobroj naplati prihoda, zabrinjava činjenica da je on dobrim dijelom ostvaren i na uštrb lošeg izvršenja kapitalnog budžeta. I dok je kapitalni budžet realizovan na nivou od 53,6 odsto plana ili 37 odsto niže nego u prethodnoj godini, tekuća neproduktivna potrošnja je povećana za 106 miliona eura ili za 20 odsto u odnosu na isti period 2022. godine. Loša realizacija kapitalnog budžeta, u kombinaciji sa inflacijom, uticala je na smanjenje ukupne investicione aktivnosti u zemlji u proteklom periodu 2023.godine. Smanjen je i neto priliv stranih direktnih investicija. Zato su izmjene u fiskalnoj politici, naročito u strukturi rashoda, više nego potrebne jer su i one faktor uticaja na inflaciju”, kažu u CEES-u.
Stoga, naglašavaju, buduća Vlada treba da preispita prioritete i usmjeri sredstva prema kapitalnom budžetu kako bi se podstakao novi investicioni ciklus.
Preporučeno
“Pored navedenog, neohodno je raditi na jačanju unpravljanja javnim investicijama za podršku zelenom i plavom rastu, daljem suzbijanju sive ekonomije i unapređenju poslovnog ambijenta, kao i reformi preduzeća u državnom vlasništvu. Time bi se doprinijelo smanjenju pritiska na javne finansije, naročito imajući u vidu dospjeće velikih iznosa duga po osnovu euroobveznica u srednjem roku”, zaključuje se u saopštenju.
