STANDARD: Koje konkretne benefite zdrava ishrana donosi čovjeku?

Vukotić: Mnogobrojne. Iz iskustva mogu da kažem da stoji da regulisanjem ishrane u ZDRAVU pored neminovnog gubljenja kilograma dovodi organizam u balans i pruža sve bitne (makro i mikro) nutrijente za optimalno funkcionisanje. U svom radu sam direktno mogla da posvedočim regulisanju brojnih zdravstvenih problema kao što su insulinska rezistencija, policistični jajnici, visok krvni pritisak… Pored toga, svakodnevni dobar osećaj bez pada energije i oscilacija zbog nestabilnog insulina su zagarantovani.

STANDARD: Koliko puta i kada jesti na dnevnom nivou?

Vukotić: Kreiranje ishrane pojedinca je vrlo individualna stvar. U velikoj meri zavisi od navika. Od toga koji je ritam dnevnih aktivnosti i nutritivnih navika. Ono što je neka opšta preporuka jeste da individua ima tri celovita obroka (doručak, ručak, večera) i eventualno jednu užinu, odnosno međuobrok. Kada će se pojesti ti obroci zavisi od navika, rutine i stanja digestivnog sistema. Preporuka je da prvi obrok bude 30-90 minuta od buđenja, razmak između obroka minimum 2-3 sata a poslednji obrok minimum dva sata pre spavanja.

STANDARD: Koliko je planiranje i priprema obroka važan dio zdrave ishrane?

Vukotić: Dobra organizacija i plan su pola posla. Najčešći problem je kada čovjek ne organizuje i ne planira obroke unapred pa dođe u situaciju da bude gladan i pojede prvo što mu “padne pod ruku”. Zato je plan veoma bitan.

STANDARD: Može li se sa relativno malo novca jesti zdravo?

Vukotić: U suštini, zdrava hrana košta koliko i nezdrava. Možda prva nabavka iziskuje malo više novca ali je svakodnevna dopuna pristupačna. Većina ljudi mnogo više novca potroši na grickalice i slatkiše nego na kvalitetne namirnice kao što su meso, jaja, povrće, voće i žitarice.

STANDARD: Na koji način pravilno izbalansirati ugljene hidrate, masti i proteine u ishrani? U kojim namirnicama možemo naći ove makronutrijente?

Vukotić: Postoji neko pravilo koga se neki nutricionisti pridržavaju a to je “da se ne kombinuju ugljeni hidrati i protini”. To u velikoj meri zavisi od stanja digestivnog sistema pojedinca. Recimo, većina mojih klijenata kombinuje te dve grupe u glavnom obroku (ručku) dok za doručak i večeru uglavnom konzumiraju masti, proteine i vlakna iz povrća.

Što se tiče makronutrijenata (masti, proteini i ugljeni hidrati), u nekim namirnicama postoje svi, dok u drugim postoji samo jedan makronutrijent.

Evo neke grube klasifikacije:

Proteini: meso, jaja, mladi sir, whey protein;

Ugljeni hidrati: žitarice, voće, skrobno povrće;

Masti: ulja, puteri, koštunjavi plodovi.

STANDARD:  Koje namirnice izbjegavati ili ograničiti njihov unos u organizam?

Vukotić: Industrijki obrađenu hranu sa dugim rokom trajanja, slatkiše, grickalice, peciva, sokove, namaze i soseve.

STANDARD: Kakva je uloga suplemenata u ishrani? Koji su suplementi najbolja opcija kada ono što nam je potrebno za normalan rad organizma unosimo teže ili nedovoljno iz hrane?

Vukotić: Suplementi su mikronutrijenti koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. S obzirom da namirnice rastu na mineralno-vitaminsko osiromašenom tlu, neophodno ih je suplementirati. Takođe, bitan je i oblik vitamina u kojem se nalaze. U zavisnosti od godišnjih doba varira predlog suplementacije. Neka osnovna preporuka su sledeći suplementi:

Omega 3, Ca, Mg, probiotik, vitamin B, komplex vitamina B.

STANDARD: Šta je potrebno za prilagođavanje ishrane individualnim potrebama i ciljevima, poput gubitka kilograma ili izgradnje mišićne mase?

Vukotić: Potrebna je analiza individue. Kroz konsultacije se upoznaju navike klijenta, detektuje se trenutno stanje procenta masti i mišićne mase, kao i opšte zdravstveno stanje. Potrebno je zajedno postaviti cilj i predvideti korake u ostvarivanju cilja.

STANDARD: Kako izabrati pravu “dijetu” kada postoji toliko različitih pristupa? Koja se pokazala najboljom?

Vukotić: Ne volim izraz DIJETA, to asocira na nešto kratkoročno i teško. Uvek sam za promenu režima ishrane u cilju pronalaska najadekvatnijeg za tu osobu. Najbolja dijeta, odnosno režim ishrane je onaj koji čovjek može da prati a ima zdravstvene benefite za njega. Uvek se individualno prilagođava u zavisnosti od specifičnosti i želja osobe.

STANDARD: Kako pravilo čitati etikete na proizvodima i prepoznati skrivene masti i šećere?

Vukotić: Kada bi ušli u ovu tematiku trebalo bi barem 10 stranica samo za tu temu. U najkraćem, moja preporuka je da ukoliko vidite mnogo oznaka sa E proizvod samo vratite na policu. Birajte proizvode na organskom i zdravom sektoru i to onaj sa najmanje dodataka.

STANDARD: Kako “dijeta” može uticati na rad mozga i kognitivne funkcije?

Vukotić: Dijeta veoma loše, REŽIM veoma dobro. Iscrpljujuće dijete mogu brzo da stvore zamor, pad energije i nervozu. Zato ih nikada ne preporučujem. Posao svakog dobrog nutricioniste je kreiranje režima ishrane koji ima samo pozitivne benefite.

STANDARD: Na šta žene, koje su se nedavno porodile, moraju da obrate pažnju kada govorimo o ishrani? Gdje žene često prave greške iz Vašeg dosadašnjeg iskustva kada govorimo o ovoj temi?

Vukotić: Nažalost živimo u nekom isceniranom vremenu gde se očekuje da žena iz porodilišta izađe “kao barbika”. Trudnoća i “post partum” su senzitivni periodi. Telo je imalo jako bitnu ulogu i pretrpelo je velike promene. Normalno je da se izmeni. Ono gdje žene greše jeste preskakanje obroka u želji da što pre skinu kilažu. Porodilje, a naročito dojilje moraju da obrate pažnju na adekvatan kalorijski unos, naročino unos ona tri najbitnija makronutrijenta.

STANDARD: Najmlađi, nažalost, vrlo malo znaju o zdravoj ishrani i šta se pod tim pojmom podrazumijeva. Ni sistem obrazovanja u dovoljnoj mjeri ne potencira pitanja zdrave ishrane, fizičke aktivnosti… Šta je potrebno uraditi da bi se takvo stanje promijenilo nabolje?

Vukotić: Prva promena treba da nastane unutar porodice, deca uče primerom tako da je jako bitno kako se uvodi ishrana još u najranijem periodu. Drugi korak je školstvo, tu se iskreno nadam da će se nešto preduzeti kako bi se uvele izmene u cilju unapređenja zdravlja i opšteg motoričkog stanja. Kako po pitanju ishrane, tako i po pitanju fizičke aktivnosti.

Aleksandar Bulatović