Video
Akt o digitalnim uslugama (DSA), Evropski akt o slobodi medija (EMFA) i Regulativa o transparentnosti i ciljanju u političkom oglašavanju bili su tema panel diskusije pod nazivom „Zakonodavstvo EU o informacionom ekosistemu – stanje u EU i implikacije na zemlje kandidate“, održane u sklopu konferencije „Informacioni ekosistem i borba protiv stranog uticaja i manipulacije informacijama – lokalna, regionalna i evropska perspektiva“ u organizaciji Atlantskog saveza Crne Gore.
Riječ je o setu pravnih akata koje će Crna Gora morati da implementira u domaći zakonodavni sistem, ali ćemo morati sami da identifikujemo na koji način ćemo da implementiramo ove uredbe, kazao je direktor Direktorata za medije u Ministarstvu kulture i medija Crne Gore, Neđeljko Rudović.
„Sve odluke podrazumijevaju prethodne konsultacije sa javnim akterima koji se bave medijskim politikama. Nijedan predlog do sada koji smo predložili nije nastao na insistiranje Ministarstva, to je praksa koju smo ustanovili i od koje nećemo odustati“, ističe Rudović.
Ne bi trebalo, kako kaže, akcenat stavljati na represivnim mehanizmima i zabranama, jer one u digitalnom svijetu ne znače ništa.
„Treba insistirati na snaženju slobodnog, profesionalnog novinarstva. To je jedini odgovor koji će dugoročno omogućiti da se suprotstavimo različitim uticajima. Sve to bez snažnog i profesionalnog Javnog servisa neće ići, kao ni bez snažnih, profesionalnih i nezavisnih medija, uključujući portale, televizije i štampane medije“, zaključuje Rudović.
U usklađivanju sa dokumentima koji nam dolaze kao evropska praksa moramo biti mnogo brži, ocijenila je direktorica Agencije za elektronske medije (AEM), Sunčica Bakić.
„Evropske uredbe se međutim ne mogu direktno primijeniti kod nas, pa moramo naći način kako da ih uvedemo u naše zakonodavstvo. U Crnoj Gori imamo ozbiljne probleme na medijskom tržištu. U pitanju su naši autohtoni problemi za koje ne možemo tražiti rješenje u evropskoj direktivi, među kojima su pitanje medijskog vlasništva, finansijska održivost medija i pitanje postojanja samoregulacije“, istakla je Bakić.
Jedna od važnih tema u zemlji i regionu, koja je bila i jedna od najkontroverznijih tema unutar Evropskog akta o slobodi medija (EMFA), jeste pitanje vlasništva medija, naglasila je menadžerka politika u Evropskom partnerstvu za demokratiju (EPD), Ema Kvadvlih.
„Prije dvije godine Crna Gora imala je naprednije zakone koje se tiču vlasništva medija od većine članica EU. U cijelom regionu Zapadnog Balkana ponavlja se to pitanje – ko stoji iza kojeg medija. Građani treba da imaju svijest o tome ko stoji iza medija da bi mogli da znaju da li postoji neki sukob interesa. To bi moglo da smanji takve tenzije i znatno bi smanjilo manipulacije. Međutim, bez učešća ogromnih internet platformi, ne može se ništa uraditi po pitanju dezinformacija. Treba da gledamo da budemo napredniji od EU, iako je to utopija“, poručila je Kvadvlih.
Evropski akt o slobodi medija (EMFA) dovodi nadu u prilično poljuljano povjerenje u medije, ali je važna i primjena ovih direktiva u Crnoj Gori, kazala je direktorica Instituta za medije Crne Gore, Olivera Nikolić.
„U Crnoj Gori imamo problem sa primjenom zakona i nedovoljno jakim i odgovornim institucijama. Prema tome, nama je neophodna izgradnja institucionalnih kapaciteta da bismo bilo šta mogli da uradimo. To se od nas i traži, naročito u oblasti o kojoj govorimo. Hvalimo se najboljim rješenjima koja ostaju samo na papiru. Neophodno je da budemo proaktivni, a ne da čekamo“, zaključuje Nikolić.
Preporučeno
Konferencija „Informacioni ekosistem i borba protiv stranog uticaja i manipulacije informacijama – lokalna, regionalna i evropska perspektiva“ završnica je projekta koji je Atlantski savez Crne Gore sproveo u saradnji sa partnerima Evropsko partnerstvo za demokraciju (EPD), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centri civilnih inicijativa (CCI), i Nova društvena inicijativa (NSI)
