Video
Evroskeptični i antiislamski desničarski radikal Gert Vilders šokantni je pobjednik parlamentarnih izbora u Holandiji. Ovaj rezultat bi, prema ocjeni analitičara, mogao da uzdrma holandsku, ali i evropsku politiku.
Vildersova pobjeda dolazi nakon izbora Đorđe Meloni na čelo Italije, dobrih izbornih rezultata partije Marin le Pen u Francuskoj, dok je u Njemačkoj krajnja desnica – partija ,,Alternativa za Njemačku“, druga po popularnosti.
Na taj način pobjeda holandskog desničara proširila je društvo desničarskih lidera Evrope. U trenutku kada EU pretenduje na proširenje, a za tim vape i zemlje kandidati, sve je teže nositi se sa jačanjem desnice.
” Od lošeg idemo ka gorem”, ocjenjuje Garčević.
On smatra da, u uslovima kakvi su trenutno u Evropi, ne bi trebala da nas iznenadi ni pobjeda Marin Le Pen u Francuskoj.
” To bi bio tek najveći zemljotres koji bi mogao da pogodi Evropu, odnosno Evropsku uniju. To je možda nešto što je bilo nezamislivo, ali sada mi je potpuno realno”, kaže Garčević u razgovoru za Pobjedu.
Upitan o uzroku, Garčević kaže da leži u tome što su glasači nezadovoljni klasičnim partijama.
” Te klasične takozvane partije desnice i ljevice nijesu našle rješenje za nove razočarane glasače. Ti glasači žele da vide, ako ništa drugo, nova lica, ako ne nove politike. Na primjer, desnica, odnosno klasične tradicionalne demohrišćanske stranke, su počele da idu toliko u desno da bi zadržale svoje glasače, ali ni to nije dovoljno jer im glasači ne vjeruju da je to iskreno”, ističe Garčević.
LJEVICA NIJE RIJEŠILA PROBLEME RADNIKA
Smatra i da na sličan način takozvana ljevica u Evropi nije pronašla rješenje za nezadovoljstvo radnika, za nezadovoljstvo tih slojeva koji se smatraju gubitnicima globalizacije.
” A oni najčešće, kao i uvijek u istoriji, ti takvi ljudi najčešće glasaju za krajnju desnicu koja im onda nudi demagoške ideje itd. i obično znaju sami da izaberu, u ovom slučaju su to bili muslimani koji su izabrali grupu koja je uzrok njihovih problema”, kaže Garčević komentarišući holandske izbore.
Zato će, kaže on, biti teško predvidjeti na koji će način ići proces proširenja.
” Ako uopšte ide, jer definitivno Holandija je bila jedna zemlja koja je bila vrlo skeptična, da ne kažem, oprezna prema daljem proširenju, a mislim da bi sa nekom vladom koja bi bila tako desna, taj skepticizam mogao biti samo još veći. Čak i ako Vilders ne uđe u vladu, što je isto moguće, ili ako ta vlada bude manjinska, što je isto moguće, znači slaba, to neće mnogo promijeniti stav Holandije koji će biti svakako mnogo još rigidniji, još oprezniji u odnosu na ono što je bio do sada. Tako da za nas, iskreno da kažem, ovo uopšte nijesu dobre vijesti. Od loših idemo ka gore”, naveo je naš sagovornik.
Garčević pozdravlja ideju o postepenom uključivanju u EU, u koju, kako smatra, Crna Gora treba da se što više uključi. Ipak, i sam očekuje da će u trenutnoj situaciji u EU, ta ideja naići na probleme.
” To je sada neka nova ideja u kojoj ja mislim da naša zemlja treba da pronađe način da se što više uključi. Međutim, sama ta ideja, njeno sprovođenje, kao što ste vi sami sada rekli, biće suočeno sa problemima. Na kraju može da se kaže da ima više problema na strani EU nego na strani ovih zemalja”, navodi Garčević.
NE LICITIRATI SA GODINAMA
Upitan o ocjenama predsjednika zemlje Jakova Milatovića, da bi za pet godina Crna Gora mogla biti spremna za EU, a do 2030. i članica EU, Garčević smatra da ne treba licitirati sa godinama.
” Zašto ta licitacija sa godinom? Zašto? Hoće li ti ljudi onda da podnesu ostavke ako ne bude tako ostvareno? To se nikada ne radi. Prvo, taj proces ne zavisi od vas. Evo, sad smo o tome pričali. Baš bih volio da vidimo hoće li ti ljudi da podnesu ostavke, pošto sada zagovaraju jednu drugu odgovornu politiku. Ako se desi da za pet godina Crna Gora ne bude u EU, ja mislim da je to nerealistično”, stava je Garčević.
Smatra da bi bilo bolje reći da ćemo raditi da se put ubrza, da ćemo pokušati sa evropskim partnerima, na novom talasu, i tako dalje, pronaći ćemo način da što prije uđemo.
Preporučeno
” Da li smo čuli od ikoga u EU da ozbiljno, na taj ozbiljan način potvrdi to što naš predsjednik govori? Ja mislim da kaže da postoji šansa da Crna Gora uđe. Ne u smislu rekla-kazala negdje, nego da postoji ta da to bude javna izjava kojom će se potvrditi taj stav i kojom će nam se staviti do znanja. Evropska unija je odavno prestala da daje datume. I ona je to prestala još sa Grčkom, sa Bugarskom i Rumunijom. I to se neće promijeniti. Naročito, uzimajući u obzir novi trend u EU, jačanje desnice, populizma, jačanje euroskepticizma. U takvim uslovima, unutrašnji problemi same Unije, ne vjerujem da će neko sada da izađe sa nekim datumom ni za Crnu Goru”, zaključio je Garčević.
