Video
Sa stavom da bi jedna država trebala da brani drugu ukoliko bude napadnuta, slaže se 45 odsto crnogorskog stanovništva po čemu smo na pretposljednjem mjestu među saveznicima, dok se 30 odsto protivi toj ideji, po čemu smo takođe na pretposljednjem mjestu.
Procenat od 51 odsto crnogorskog stanovništva smatra da bi ostale NATO članice trebalo da brane našu državu ako bi bila napadnuta, dok 21 odsto stanovništva, ujedno i najviše od svih zemalja NATO, smatra da nam nije potrebna pomoć saveznika.
Rezultati ovih istraživanja objavljeni su u godišnjem izvještaju generalnog sekretara za 2019. godinu i godišnjem izvještaju generalnog sekretara za 2020. godinu, u kojima se nalazi podrška za ključne stavke, uključujući kolektivnu odbranu, transatlantsku vezu i samo članstvo u NATO. Ovaj prošireni skup podataka sadrži i dodatne pokazatelje o poznavanju NATO-a, podršci troškova odbrane i podršci koja se tiče međunarodne saradnje.
U generalnim zapažanjima izvještaja ističe se da je transatlantska veza i dalje izuzetno važna u rješavanju bezbjednosnih izazova, o čemu govori 79 odsto podrške stavu koji smatra da je saradnja Sjeverne Amerike i Evrope veoma važna stavka.
Ideja o kolektivnoj odbrani je dobila snažnu podršku širom saveza, pa tako 69 odsto smatra da bi jedna zemlja članica NATO-a trebala da brani drugu ukoliko bude napadnuta, dok se devet procenata ne slaže sa ovim. Sedamdeset šest odsto smatra da bi NATO trebalo da brani njihovu zemlju ukoliko bude napadnuta. Još jedan podatak u okviru ove stavke govori da 58 odsto smatra da članstvo u Alijansi smanjuje rizik od mogućeg stranog napada na njihovu zemlju.
Na potencijalnom referendumu 62 odsto saveznika glasalo bi da njihova zemlja ostane članica NATO-a, a samo 11 odsto je protiv članstva.
Poznavanje o organizaciji rada NATO-a je stabilno visoka o čemu govori 81 posto koji bar malo poznaju NATO, u poređenju sa 79 odsto 2019. godine. Samo četiri posto nikada nije čulo za NATO a 48 odsto prilično dobro poznaje organizaciju Alijanse.
Kada je u pitanju podrška za troškove odbrane, 70 odsto smatra da troškovi trebaju biti jednaki ili veći u odnosu na prošlu godinu, a samo 16 odsto smatra da njihova zemlja treba da ulaže manje novca u ovaj segment.
Kada je u pitanju ocjena da je saradnja Sjeverne Amerike i Evrope bitna za opštu bezbjednost, 50 odsto građana Crne Gore slaže se sa tom konstatacijom, dok 24 odsto smatra da pomenuta veza nije bitna, što je najveći procenat protivljenja ovoj tvrdnji među svim članicama Alijanse. Ostali su neoprediljeni po ovom pitanju.
Kada je u pitanju smanjenje rizika od stranih napada, 45 odsto ispitanih u Crnoj Gori smatra da je članstvom u NATO-u taj rizik smanjen, dok se 29 odsto ne slaže sa tom konstatacijom, a visok je broj neizjašnjenih po ovom pitanju – 29 odsto.
Od ranije su poznati podaci da je 50 odsto našeg stanovništva za ostanak u NATO-u dok bi 30 odsto glasalo da Crne Gora više ne bude član tog vojno-političkog saveza.
Što se tiče ocjene o tome da li se građani zemalja Alijanse osjećaju bezbjedno u svojoj zemlji, čak 95 odsto građana Crne Gore navelo je da se osjeća sigurno, dok se svega tri odsto ne osjeća bezbjedno. Dva odsto stanovništva, nema stav po ovom pitanju. U poređenju sa ostalim građanima članica NATO-a, Crna Gora je prva po percepciji građana o bezbjednosti.
Najveći procenat od ukupno ispitanih u Crnoj Gori, njih 40 odsto ima solidno znanje o NATO-u, 29 odsto zna veoma malo dok je 28 odsto građana veoma dobro informisano o NATO-u. Da troškove odbrane treba povećati smatra 40 odsto našeg stanovništva, dok 15 odsto smatra obratno a 26 odsto misli da su trenutni troškovi dovoljni. Svi ostali su bez stava o ovoj temi.
Preporučeno
Internacionalnu saradnju unutar NATO-a, 52 odsto stanovništva u Crnoj Gori ocjenilo je kao bitnu, a 43 odsto misli da je najvažnije štititi sopstvene interese. Preostalih pet odsto ispitanika smatra da su važna oba koncepta.
