Tramp je tokom svog inauguracionog obraćanja 20. januara rekao da će biti “mirotvorac”, dok je tokom predizborne kampanje obećavao da će brzo okončati rat u Ukrajini, koja je dobila milijarde dolara vrijednu američku vojnu pomoć.
Međutim, njegov transakcijoni pristup diplomatiji je takođe doveo do bojazni da bi mogao da postigne dogovor s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom bez učešća Ukrajine.“Još uvijek postoji zabrinutost da će Tramp postići dogovor s Putinom, a zatim reći Ukrajini da to mora da prihvati ili će suspendovati američku pomoć Ukrajini”, rekla je Mari Dimulen, bivša francuska diplomatkinja iz Evropskog savjeta za spoljne odnose.
Strategija novog predsjednika SAD za okončanje rata još se oblikuje, ali analitičari kažu da on ima dva široke mogućnosti.
Prva je primorati Ukrajinu – koja se već muči usljed manjka ljudstva i zamora donatora – za pregovarački sto uskraćivanjem ključne vojne podrške i prisiljavanjem na mirovni sporazum pod nepovoljnim uslovima, za šta Kijev i većina zapadnih zemalja smatra da je najgori scenario.
Drugi je da se pojača pritisak na Rusiju novim sankcijama i povećanom vojnom pomoći Ukrajini.
“U ovom trenutku, sve opcije su i dalje moguće”, rekla je Dimulen.
Hoće li Tramp sklopiti dogovor s Putinom?
I Putin i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski naznačili su da su otvoreni za pregovore, ali je nejasno da li su Kijev i Moskva voljni da naprave kompromise.
Putin je u početku želio da zauzme Kijev i postavi vladu naklonjenu Moskvi. Kremlj takođe čvrsto ostaje pri svojim zahtjevima da zadrži djelove okupirane ukrajinske teritorije i ograniči veličinu ukrajinske vojske.
To u startu nije prihvatljivo Kijevu, koji traži povratak svoje teritorije i potpuno povlačenje ruskih snaga. Zelenski je, međutim, rekao da bi mogao biti otvoren za zamrzavanje rata sa sadašnjim linijama fronta u zamjenu za put ka članstvu u NATO-u.
Tramp takođe želi da iskoristi svoj odnos s Putinom, kojeg je ranio hvalio kao “mudrog” stratega, i rekao je da planira da se sastane licem u lice s ruskim liderom.
On je takođe pozvao kineskog lidera Si Đinpinga da odigra veću ulogu u okončanju rata, rekavši novinarima 21. januara da je pritiskao Sija i da on ima “veliku… moć, kao što mi imamo veliku moć” da se okonča rat, ali on “nije učinio mnogo po tom pitanju”.
Korišćenje veza između lidera čini se da je dio strategije nove administracije. Peking je zvanično neutralan u odnosu na borbe u Ukrajini, ali je podržao rusku ekonomiju i potpomogao napore Moskve stalnim isporukama robe dvostruke namjene. Prozivajući Sija, čini se da Tramp misli da njegov lični pristup može da napravi razliku.
“Iz perspektive predsjednika Trampa, ne možete ući u dogovor ako nemate neku vrstu odnosa i dijaloga s drugom stranom. I to ćemo apsolutno uspostaviti u narednim mjesecima”, rekao je u intervjuu 12. januara Majk Volc, Trampov savjetnik za nacionalnu bezbjednost.
Tramp je još jednom spomenuo svoj lični odnos s ruskim liderom kada je razgovarao s novinarima u Bijeloj kući 20. januara, rekavši da se “slaže (s Putinom) odlično. Nadam se da želi da napravi dogovor”.
On je, međutim, takođe iznio kritike, što je signal da bi Tramp mogao da koristi i šargarepu i štap u pokušaju da sklopi dogovor s Moskvom.
“Mislim da (Putin) uništava Rusiju ne sklapanjem dogovora”, rekao je Tramp. “Mislim da će Rusija biti u velikoj nevolji”.
Oleksandr Mocik, bivši ambasador Ukrajine u SAD, rekao je za RSE da Kijev treba da bude spreman za nalet diplomatskih aktivnosti i da ne bude zaplašen kontaktima Moskve i Vašingtona.
“Prva faza biće da Ukrajina razgovara sa SAD i da Rusija razgovara sa SAD”, rekao je on. “Onda SAD sagledavaju stavove obje strane i na osnovu toga mogu onda da daju neke predloge”.
Kojim sredstvima raspolaže Tramp?
Međutim dok se zamah za razgovore povećava, Tramp bi takođe mogao da se pomoći da dovede Rusiju za pregovarački sto.
Analitičari kažu da uprkos teškim gubicima koje je Rusija pretrpjela na bojnom polju, Putin vjeruje da pobjeđuje u Ukrajini i da nema dovoljno motiva da popusti.
To bi moglo dovesti do toga da Tramp želi da iskoristi polugu uticaja, a to bi moglo da uključi uvođenje oštrijih sankcija ruskoj ekonomiji.
Prije nego što joj je završio mandat, administracija Džoa Bajdena uvela je najteže sankcije neke zapadne sile na trgovinu ruskom naftom. Tramp bi mogao da ima za cilj da dopuni te mjere.
Skor Besent, koga je Tramp predložio za ministra finansija, rekao je tokom saslušanja za potvrđivanje imenovanja 16. januara da “100 odsto” podržava intenziviranje sankcija ruskim proizvođačima nafte kako bi se Moskvu privela “za sto”, ako Tramp to zatraži.
Tramp je aludirao na upotrebu sankcija kada je razgovarao sa novinarima 21. januara. Državni sekretar Marko Rubio je takođe rekao tokom saslušanja za potvrđivanje da bi sankcije – i njihova primena i njihovo ukidanje – mogle da budu tema razgovora za okončanje skoro trogodišnjeg rata.
Rekavši da će i Rusija i Ukrajina morati da učine “ustupke” da bi postigle mirovni sporazum, Rubio je rekao da će “sankcije i ukidanje sankcija” morati da “budu dio ovog razgovora u smislu donošenja… rješenja”.
Tramp bi takođe mogao da pritisne Putina na razgovore prijeteći povećanom vojnom podrškom Ukrajini i promjenom dinamike na bojnom polju.
Da li će Tramp izabrati ovaj put ostaje da se vidi, posebno imajući u vidu da je tokom kampanje obećao da će povući finansijsku podršku Ukrajini i da je kritikovao Bajdenovu administraciju tokom svog inauguracionog obraćanja zbog “neograničenog finansiranja odbrane stranih granica”.
Preporučeno
“Rusija nikada nije naznačila spremnost na kompromis”, rekla je bivša diplomatkinja Dimulen. “Glavne Trampove opcije su da prihvati uslove Moskve ili da nastoji da ih promjeni”.
Video