Video
Žene čine dvije trećine svih osoba kojima je dijagnostikovana Alchajmerova bolest, a mnoge se tokom menopauze suočavaju s osjećajem kognitivne zamagljenosti. Iako se taj problem često odbacivao kao neizbježan dio starenja, naučnici otkrivaju da je njegova pozadina ozbiljnija. U nedavnoj epizodi emisije “Nekt Kuestion s Katie Couric”, neurološka dr Ronda Voskul sa Univerziteta u Kaliforniji UCLA objasnila je koja je ključna navika za očuvanje zdravlja mozga u tom životnom razdoblju, piše EatingVell.
Pad estrogena i zdravlje mozga
Dr Voskul, osnivač programa za menopauzu na UCLA, objašnjava da su žensko telo i mozak ispunjeni receptorima za estrogen, koji je ključan za zdravlje kože, kostiju, srca i mozga. Kada estrogena naglo pada, što se najčešće događa u ranim pedesetima, određene regije mozga se smanjuju. To je uzrok problema s kognitivnim funkcijama koje mnoge žene opisuju kao “mentalnu maglu”.
„To uključuje radnu memoriju, verbalno pamćenje, brzinu obrade informacija i tok misli“, pojašnjava doktorka Voskul. Prestanak dotoka estrogena u mozak pokreće lančanu reakciju. Ćelije u području zaduženom za pamćenje gube podršku estrogena, zbog čega prestaju da podržavaju nervne ćelije koje stvaraju međusobne veze“, ističe neurologija.
Ograničenja hormonske terapije
Neke žene koriste hormonsku supstitucionu terapiju estrogenom za ublažavanje simptoma poput valunga. Ipak, doktorka Voškul napominje da vrsta estrogena koja se propisuje u te svrhe verovatno neće pomoći kod kognitivnih problema. Razlog je što različiti djelovi mozga upravljaju regulacijom temperature i kognicijom, pa su im potrebne različite vrste estrogena.
“Problem je u tome što još uvek razgovaramo o estradiolu od pre 30 godina. Potrebni su nam oblici estrogena koji ciljano deluju na zdravlje mozga, koje telo dobro podnosi i koje nemaju štetne efekte na zgrušavanje krvi ili dojke”, kaže doktorka Voskul. Iako njen tim radi na razvoju takvih terapija, proći će godine pre nego što postanu dostupni.
Na pitanje šta žene mogu da urade, dr Voškul nudi jasan odgovor. „Mislim da je najbolje što možete učiniti – da vežbate“, poručuje. Objašnjava da vežbanje pozitivno utiče na tri glavna tipa demencije: Alchajmerovu bolest, vaskularnu demenciju i njihovu kombinaciju. Kada uzmete u obzir te tri vrste demencije, vežbanje je presudno, jer direktno utiče na kardiovaskularni sistem“, kaže dr Voškul.
Taj faktor uključuje manji rizik od ateroskleroze, koji je glavni faktor rizika za srčane bolesti i moždani udar. Ako krvne žile nisu začepljene, u mozak stiže više krvi, što dr Voškul smatra indirektnim uticajem vežbanja na mozak.
“Međutim, postoji i direktan efekat koji je sjajan: mozak i mišići tokom vežbanja proizvode protein BDNF, koji štiti mozak. Dakle, fizička aktivnost pomaže mozgu i indirektno, kroz zdravlje, i direktno putem ovog faktora. To je fantastično i zato nam je vežbanje neophodno”,
Dr Voskul pod fizičkom aktivnošću podrazumeva kombinaciju kardio-vežbi koje ubrzavaju rad srca i trening snage.
„Tri puta sedmično po 30 minuta kardio-vežbi za ubrzanje pulsa“, savetuje. To može biti vožnja bicikla, brzo hodanje, trčanje ili plivanje. “Preostalih 30 minuta posvetite dizanju tegova, što je odlično za zdravlje kostiju.” Uz fizički napor, preporučuje i kognitivni trening, poput učenja novih vještina, što predstavlja izazov za mozak i podstiče verbalno pamćenje i brzinu obrade informacija.
Ishrana takođe ima važnu ulogu. Dr Voškul predlaže mediteransku ishranu s niskim udjelom masti. MIND dijeta, koja spaja mediteransku i DASH dijetu, dokazano podržava zdravlje mozga, jer smanjuje upalu i snabdijeva krvne sudove antioksidansima i vlaknima. Obje dijete sadrže manje zasićenih masti i natrijuma, koji se povezuju s lošijim zdravljem srca i mozga.
Preporučeno
Na kraju, neurološki podstiče žene da preuzmu inicijativu. Uvođenje promena može da se čini zahtevnim, ali najbolje je krenuti malim koracima. Počnite jednim kardio-treningom nedeljno, isprobajte novi recept iz mediteranske kuhinje ili upišite kurs kako biste stimulisali mozak.
