Video
Izvještaj koji je pripremio bugarski ekonomski medij SeeNews obuhvata tri regionalne liste sa po 100 subjekata: najveće nefinansijske kompanije, banke i osiguravače.
Za glavnu listu kompanije su rangirane prema prihodima u 2025. godini; banke prema ukupnoj aktivi, a osiguravači prema bruto premiji. Glavni rang obuhvata kompanije registrovane u 11 zemalja jugoistočne Evrope. Početni skup za tu listu imao je više od 3.000 kompanija, a uvrštene su one za koje su finansijski rezultati bili dostupni do zaključenja izvještaja.
Banke i osiguravači isključeni su iz glavne liste i obrađeni zasebno.
Četiri crnogorske banke među 100 najvećih u regionu
OTP banka (bivša CKB) je 52. na regionalnoj rang-listi banaka, sa ukupnom aktivom od 2,197 milijardi eura. Njena aktiva bila je 16,09 odsto veća nego 2024. godine, dok je neto dobit iznosila 55 miliona eura, prema 60,1 milion godinu ranije.
Hipotekarna banka zauzela je 83. mjesto, sa aktivom od 1,174 milijarde eura i neto dobiti od 20,8 miliona. NLB Banka je 84, sa 1,154 milijarde eura aktive i dobiti od 26,3 miliona, dok je Erste banka na 86. mjestu, sa aktivom od 1,091 milijardu i dobiti od 18,6 miliona eura.
Aktiva Hipotekarne banke porasla je 7,51 odsto, NLB Banke 11,45 odsto, a Erste banke 16,99 odsto.
Lovćen osiguranje predvodi domaće osiguravače
Među osiguravačima iz Crne Gore najbolje je plasirano Lovćen osiguranje, na 69. mjestu. Bruto premija kompanije iznosila je 41 milion eura, uz godišnji rast od 2,93 odsto, a neto dobit 3,5 miliona eura.
Sava osiguranje je 85. sa bruto premijom od 26,1 milion eura, 15,17 odsto većom nego 2024. godine. Neto dobit iznosila je 2,8 miliona eura.
Uniqa neživotno osiguranje zauzelo je 93. mjesto. Bruto premija dostigla je 23,7 miliona eura, uz rast od 19,28 odsto.
Voli i Laković među najvećim domaćim trgovcima
U crnogorskoj listi kompanija rangiranih prema prihodima, Voli Trade je drugi sa 390,1 milion eura prihoda, a Hard Discount Laković treći sa 294,2 miliona. Prihodi Volija porasli su 3,72 odsto, dok je Laković zabilježio rast od 13,32 odsto. Neto dobit Volija iznosila je 16,1 milion eura, a Lakovića 12,5 miliona.
Idea-CG je četvrta, sa prihodima od 275,7 miliona eura, 3,91 odsto nižim nego godinu ranije.
Domaća trgovina, na osmom mjestu, ostvarila je 161,4 miliona eura prihoda, uz rast od 16,16 odsto, najveći među deset kompanija na crnogorskoj listi. Neto dobit iznosila je 4,1 milion eura, prema 2,4 miliona u 2024. Bar-Kod je deseti sa prihodima od 145,3 miliona eura, što je rast od 13,99 odsto; neto dobit mu je iznosila 4,3 miliona eura.
EPCG prva po prihodima, M:tel bilježi snažan rast
EPCG je prva na crnogorskoj listi, sa prihodima od 409,7 miliona eura, ali i neto gubitkom od 92,1 milion. Godinu ranije kompanija je iskazala dobit od 10,2 miliona eura.
M:tel je šesti sa prihodima od 183,1 milion eura, što je rast od 76,49 odsto u odnosu na 2024. Neto dobit porasla je sa 14,9 miliona na 76,7 miliona eura.
Na listi su i Jugopetrol, sa prihodima od 251,5 miliona eura i neto dobiti od 9,4 miliona, Montefarm sa 181,8 miliona prihoda i 0,4 miliona dobiti, te Glosarij sa prihodima od 159,8 miliona i dobiti od 7,6 miliona eura.
Regionalne kompanije vratile se rastu, trgovina pretekla energetiku
Ukupni prihodi 100 najvećih nefinansijskih kompanija u jugoistočnoj Evropi porasli su 2,4 odsto, na 196,8 milijardi eura u 2025. godini. Njihova ukupna neto dobit povećana je 4,5 odsto, na 9,2 milijarde eura. Oba pokazatelja, međutim, ostala su ispod rekordnih nivoa iz 2022. godine: prihodi su tada iznosili 223,9 milijardi, a dobit 10,3 milijarde eura.
Prag za ulazak na glavnu SEE TOP 100 listu porastao je sa 878,9 miliona eura u 2024. na 965,3 miliona u 2025. godini. U Izvještaju se navodi da među 100 najvećih nefinansijskih kompanija nema firmi iz Crne Gore, ali da su energetske kompanije iz Crne Gore najbliže pragu za ulazak.
Preporučeno
Trgovci su prvi put pretekli naftne i gasne kompanije i postali najveći sektor na regionalnoj listi, sa ukupnim prihodima od 54,395 milijardi eura, odnosno oko 28 odsto ukupne prodaje rangiranih kompanija. Ipak, ukupna neto dobit trgovinskog sektora smanjena je sa oko 1,5 milijardi na 1,2 milijarde eura, što izvještaj povezuje sa višim troškovima sirovina i transporta.
