Nemanja Šarović kaže da je novinar postao – silom prilika.
,,Zbog duopola na medijskoj sceni u Srbiji, posao političara zamenio sam novinarskim. Da mediji valjano rade svoj posao, da su objektivni, da poštuju novinarski kodeks, danas ne bih bio novinar. Takođe, da je opozicija bila efikasnija, studenti ne bi izašli na ulice i četiri meseca protestovali”, kaže Šarović za Pobjedu.Prema njegovim riječima, i režimski i opozicioni mediji „imaju svoje političke agende“, a uređivačke politike im zavise od političara koji ih kontrolišu. Šarović podsjeća da opoziciona N1 televizija nije, na primjer, objavila vijest da je više puta napadan i privođen u Pionirskom parku u Beogradu, i to dok je, kao novinar i reporter KTV, izvještavao o „studentima koji žele da uče“, o tkz. ćacima, iskorišćenim kao „živi štit“ predsjednika Srbije uoči velikog građanskog protesta 15. marta u Beogradu.
POBJEDA: Kao nekadašnji funkcioner Šešeljevih radikala, mislite da imate pravo da dijelite lekcije medijima u Srbiji?
ŠAROVIĆ: Mislim. Stranka čiji sam bio član bila je na vlasti pre dvadeset i pet godina. Ako tvrdite da je aktuelno stanje u medijima posledica vlasti radikala, u redu, na to imate pravo. Ali je apsurdno. Jer stanje u medijima bilo je loše i devedesetih i dvehiljaditih i danas. Danas je najgore. Devedesetih ste, na primer, na televizijama imali duele predstavnika različitih političkih stranaka, stotine slobodnih lokalnih medija, što je danas nezamislivo. Vučić ih je sve kupio i stavio pod svoju kontrolu. Slobodna je samo zrenjaninska KTV.
POBJEDA: Kako je predsjediku Srbije to pošlo za rukom?
ŠAROVIĆ: Vučić je kupio nekadašnje perjanice demokratije i slobode medija; o prvacima Demokratske stranke da ne govorim. Gde su danas Veran Matić, Dragan Bujošević, Ljiljana Smajlović, Jugoslav Ćosić, Brankica Stanković, Bojana Lekić?! Koliko novca je TV Insajder Brankice Stanković dobio od Telekoma Srbija? Zašto je Brankica Stanković uradila onakav intervju sa Vučićem, šta mislite?
POBJEDA: A zašto ste Vi izašli iz Srpske radikalne stranke?
ŠAROVIĆ: Zato što su izdali političke principe i „slizali“ se sa Aleksandrom Vučićem. Vučića poznajem od dana kad sam ušao u SRS. Iako sam u stranci sa njim proveo osam godina, nikada ni piće nismo popili.
POBJEDA: Zašto?
ŠAROVIĆ: Bili smo u konstantnom sukobu. Ljudima u lice kažem šta mislim, što neki doživljavaju kao napad. Sa pedeset i kusur godina, Vučić se i dalje ponaša kao navijač, koji, usled kompleksa sa kojima se bori, sada pokušava da nadoknadi ono što nije doživeo u mladosti.
POBJEDA: Jeste li predsjedniku Srbije tražili intervju?
ŠAROVIĆ: Jesam.
POBJEDA: I?
ŠAROVIĆ: Obećao je, ali je slagao. Zna da od mene ne bi dobio pitanja unapred i da ne bi mogao da ih naručuje. Pitao bih ga…
POBJEDA: Što biste ga pitali?
ŠAROVIĆ: Čućete, budite strpljivi. Sigurno ne ono što ga je pitala Brankica Stanković.
POBJEDA: Koga ste sve intervjuisali?
ŠAROVIĆ: Od nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, pa redom. Uvek radim uživo, ne pravim selekciju, idem redom. Kao TV ekipa, naletali smo i na Vučićeve ministre – Irenu Vujović, Sinišu Malog, Milicu Đurđević, Darka Glišića, ali od njih nismo uspeli da dobijemo odgovore. Bežali su.
Kada je reč o običnom svetu, ljudi različito reaguju. Iako je deo Vičićevih pristalica dobio naređenje da ne odgovara na moja pitanja, ne možete sve kontrolisati: značajan broj njih prihvati razgovor. Nisam agresivan, nikada ne omalovažavam sagovornika.
POBJEDA: Neki od njih Vas nazivaju izdajnikom. Koga ste izdali?
ŠAROVIĆ: Na to pitanje ne znaju da mi odgovore. Ipak, kada kažete „izdajnik“, svi znamo da se to odnosi na Vučića, koji je, kad god je bio u prilici, izdao srpske nacionalne interese. Ugasio je sve institucije na Kosovu, uveo carinu, policiju, pravosuđe… Više je učinio za nezavisnost Kosova nego Aljbin Kurti, Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Ibrahim Rugova zajedno. Njegova Srpska lista dobija izbore zahvaljujući ucenama i zloupotrebi državnih sredstava; zahvaljujući tome što je veliki broj Srba isteran iz institucija, pa zavisi od novca koji dobija iz državnog budžeta Srbije. Vučić je 15. marta u Ćacilend (kamp pristalica predsjednika Srbije u beogradskom Pionirskom parku) doveo Srbe sa severa Kosova, smestio ih u šatore ispred zgrade Predsedništva. Tu su bile smeštene i navijačke grupe iz Nikšića.
POBJEDA: Ko ih je poslao? Ko ih je organizovao?
ŠAROVIĆ: Ne znam, to nisam istraživao.
POBJEDA: Koga ste još vidjeli u Ćacilendu?
ŠAROVIĆ: Razne – od Relje Ognjenovića, direktora PIO fonda, koji je bio pod fantomkom, do Petra Panića i drugih osvedočenih kriminalaca. Vučić im je platio da glume ćacije.
Ćacilend je ispražnjen 15. marta. Nakon što je ugašena rasveta, dovedeni su batinaši: spremao se napad na studente i okupljene građane. Prethodno su ispred zgrade Predsedništva Srbije dovezeni traktori – dva reda, između iskopan rov. Napravljeno je klasično vojno utvrđenje. Vučić je time poručio da će svoju vlast braniti po svaku cenu i svim sredstvima. Bez obzira na žrtve.
POBJEDA: Dokle je predsjednik Srbije spreman da ide, što mislite? Gdje je granica?
ŠAROVIĆ: Nema granice! Vučić mesecima provocira krvoproliće. Nedavno su mediji pod njegovom kontrolom objavili da je „vođa studenata“ u Odžacima pucao i ranio čoveka, što je notorna laž. Iako su znali da je reč o obračunu kriminalnih grupa unutar Srpske napredne stranke, tu su laž svi objavili.
Vučić je i 15. marta priželjkivao sukobe i krvoproliće. On kopa rovove, deli Srbiju i spsko društvo. Čak i kada je njegova popularnost prelazila pedeset procenata, i tada je tražio sukob. Jer konflikt je uslov njegovog političkog opstanka. To je njegova suština.
POBJEDA: Istraživanja pokazuju da je rejting Srpske napredne stranke ozbiljno poljuljan. Što je sa predsjednikom Srbije?
ŠAROVIĆ: Pad Vučićeve popularnosti je dramatičan. Izgubio je autoritet… Širom Srbije, običan narod čelnike Srpske napredne stranke dočekuje negodovanjem i jajima. Sve je manje mesta u Srbiji gde mogu da postave stranačke štandove i prikupe potpise. Narod to više ne može da trpi. To nisu plaćenici, nasilnici, saradnici stranih službi kako to Vučićevi mediji tvrde; to je ogorčeni, nezadovoljni narod, koji mu poručuje – dosta! Ne može više!
POBJEDA: Dva su moguća izlaza iz postojeće političke krize, tvrde analitičari – anarhija ili diktatura. Što je realnije?
ŠAROVIĆ: Diktaturu već imamo. Sa druge strane, političke prilike u Srbiji danas ne kontroliše niko – ni vlast ni opozicija. Što je opasno: nije isključeno da u jednom momentu dođe do incidenta koji ima potencijal da zapali Srbiju. Posle toga više niko ništa ne bi mogao da kontroliše.
Aleksandar Vučić biće odgovoran za sve što će se u narednom periodu dogoditi. On potpiruje podele i sukobe, njegovi tabloidi iznose laži. I to ne rade slučajno.
POBJEDA: Nego?
ŠAROVIĆ: Namerno, s umišljajem. Ako vaši mediji objave da je vođa studentske pobune pucao na ljude i da su studenti sa pištaljki prešli na pištolje, to je poziv na linč. Dakle, što god da se dogodi, Vučić je odgovoran.
POBJEDA: Isključujete mogućnost vanrednih izbora, prelazne vlade?
ŠAROVIĆ: Vučić neće dati prelaznu vladu. Drugo, među opozicionim strankama nemate nikoga sa političkom težinom, nekoga ko bi mogao da povede. Takođe, izbori pod postojećim uslovima veoma su upitni, a pristati na još jedno glasanje pod Vučićevim uslovima je besmisleno. Nema slobodnih izbora dok je zarobljenog RTS-a, koji je jedan od ključnih stubova Vučićevog režima.
Preporučeno
Takve izbore neće ni studenti ni narod. Čak i da napravi izlaznu strategiju i predloži izbore – a Vučić je izbore uvek predlagao kada je bio siguran u pobedu; sada ih ne pominje! – nisam siguran da bi uspeo da ih sprovede. Jer ako narod i studenti kažu, nema izbora, verujem da ni jedna kutija ne bi cela sačekala zatvaranje biračkih mesta.
Video