Video
FED je u srijedu povećao referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, sa raspona 3,50–3,75 na 3,75–4 odsto. Odluka je donesena jednoglasno, a predstavlja prvo povećanje američkih kamata od jula 2023. godine. Istovremeno, projekcije američke centralne banke pokazuju da se očekuje još jedno povećanje tokom ove godine.
Odluka je posebno značajna za Evropu jer dolazi u trenutku kada je i ECB već krenuo u suprotnom smjeru od očekivanja početkom godine. Evropska centralna banka je 10. septembra povećala sve tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, uz obrazloženje da sukob na Bliskom istoku nastavlja da stvara inflatorne pritiske.
JAČI DOLAR MOŽE DODATNO ZAKOMPLIKOVATI SITUACIJU
Jedna od prvih posljedica odluke FED-a bilo je jačanje dolara prema euru. Više američke kamate povećavaju atraktivnost ulaganja u američku imovinu, posebno državne obveznice, što može podstaći priliv kapitala prema SAD.
Nakon odluke FED-a dolar je ojačao prema euru, dok su prinosi na američke državne obveznice porasli. Prinos na desetogodišnje američke obveznice dostigao je oko 5 odsto, nakon što je dan ranije bio iznad tog nivoa i na najvišoj vrijednosti od 2007. godine.
Za Evropu je jači dolar dvosjekao mač. S jedne strane, može poboljšati konkurentnost evropskih izvoznika na američkom tržištu. S druge, veliki broj roba koje se kupuju na međunarodnom tržištu, uključujući energente, denominovan je u dolarima. Ako dolar jača dok je cijena nafte već iznad 100 dolara, evropskim kupcima energija može postati dodatno skuplja.
To je posebno osjetljivo za eurozonu jer se upravo energija nalazi među glavnim izvorima novog inflatornog pritiska. Inflacija u eurozoni dostigla je 3,3 odsto u avgustu, dok su cijene energije porasle više od 14 odsto u odnosu na godinu ranije.
ECB SADA IMA JOŠ MANJE PROSTORA ZA MANVERA
ECB se već nalazi u nezgodnoj situaciji. Evropska centralna banka je 10. septembra povećala kamatne stope za 25 baznih poena, pa depozitna stopa sada iznosi 2,50 odsto, glavna stopa refinansiranja 2,65 odsto, a marginalna kreditna stopa 2,90 odsto.
Tržišta sada očekuju da bi depozitna stopa mogla dodatno porasti. Prema Reutersu, trgovci su prije odluke FED-a očekivali stopu ECB-a od oko 2,85 odsto do decembra, dok su ugrađivali i mogućnost daljeg povećanja tokom 2027. godine.
Više kamatne stope znače skuplje kredite za kompanije i građane, skuplje finansiranje investicija i veći trošak servisiranja javnog duga. Ako istovremeno rastu cijene energije, kompanije se suočavaju sa pritiskom sa obje strane – skupljim inputima i skupljim novcem.
Zato je potez FED-a važan i za ECB: američka centralna banka pokazuje da nije spremna da brzo popusti pred inflacijom, dok evropski monetarni kreatori već pokušavaju da procijene koliko dugo mogu povećavati kamate a da dodatno ne uspore privredu.
AMERIČKE I EVROPSKE OBVEZNICE PONOVO POD PRITISKOM
Još jedan kanal preko kojeg se američka monetarna politika preliva u Evropu jeste tržište državnih obveznica.
Njemački desetogodišnji Bund uoči odluke FED-a imao je prinos oko 3,50 odsto, nakon što je prethodnog dana dostigao 3,5723 odsto, što je bio najviši nivo od juna 2009. godine. Francuski desetogodišnji prinos bio je iznad 4,4 odsto, dok je italijanski bio oko 4,4 odsto.
Rast prinosa znači da države moraju plaćati više za novo zaduživanje. To je posebno važno za zemlje sa visokim javnim dugom, jer se veći dio postojećeg duga vremenom refinansira po novim, višim kamatama.
Istovremeno, skuplje obveznice utiču i na privatni sektor jer se troškovi državnog zaduživanja koriste kao važna referenca za cijenu novca u ekonomiji.
PROBLEM JE ŠTO INFLACIJA NE POPUŠTA DOVOLJNO BRZO
FED je povećanje obrazložio potrebom da se inflacija vrati prema cilju od dva odsto. U zvaničnom saopštenju centralna banka navodi da inflacija i dalje ostaje povišena, dok je cilj današnjeg poteza da se povratak inflacije prema dva odsto ubrza.
To je važna poruka i za evropske centralne bankare. Ako inflacija u SAD ostane visoka duže nego što se očekivalo, američke kamate bi mogle ostati povišene duži period. To bi održavalo pritisak na globalne prinose, valute i tokove kapitala.
Istovremeno, ECB u svojim novim projekcijama očekuje prosječnu inflaciju u eurozoni od 3,0 odsto u 2026., 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini, dok za ovu godinu predviđa ekonomski rast od 0,9 odsto.
EVROPA IZMEĐU SKUPLJE ENERGIJE I SKUPLJEG NOVCA
Za evropsku ekonomiju tako se otvara nezgodna kombinacija.
Nafta je i dalje iznad 100 dolara po barelu, energija ponovo podiže inflaciju, ECB povećava kamate, a sada i FED ulazi u novi ciklus zaoštravanja. Istovremeno, prinosi na evropske obveznice nalaze se na višegodišnjim maksimumima.
Ako se visoke cijene energije zadrže, ECB će imati manji prostor za eventualno smanjenje kamata. Ako, međutim, više kamate počnu snažnije usporavati privredu, centralna banka će morati balansirati između borbe protiv inflacije i očuvanja ekonomskog rasta.
Zbog toga odluka iz Vašingtona nije samo američka priča. Svako novo povećanje cijene novca u SAD može se kroz dolar, obveznice, kapital i cijene energenata preliti na evropske kompanije, države i građane.
Preporučeno
Za Evropu je sada ključno pitanje koliko dugo će trajati kombinacija visoke cijene energije, povišene inflacije i skupog novca – i da li će centralne banke uspjeti da obuzdaju cijene bez dodatnog udara na privredni rast.
